1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Finansijska kriza tek stiže na Balkan

Panika zbog finansijske krize još nije zahvatila jugoistočnu Evropu. Ipak, ostaje pitanje šta će se dešavati sledećih meseci. O tome za Dojče vele govori Vladimir Preveden iz konsultantske kuće Roland Berger iz Zagreba.

Srpska valuta - dinar

Novac se na Balkanu još čuva "u slamarici"

U kojoj meri su banke u jugoistočnoj Evropi pogođene finansijskom krizom?

Prema mojoj proceni, banke u regionu još nisu pogođene. Kriza će se osetiti ublaženo i sa vremenskim zakašnjenjem, negde sredinom iduće godine. Osnovni razlog je u tome što većina banaka u regionu pripada velikim evropskim bankama koje su im postavile vrlo restriktivna pravila kreditiranja.

Koliko će filijale u regionu biti pogođene ukoliko centrala zapadne u teškoće?

To je teško proceniti i zavisi od politike pojedinih banaka. U okvirima velikih međunarodnih bankarskih grupacija jugoistočna Evropa je još samo mali deo.

Novčanice evra

Posledice finansijske krize u jugoistočnoj Evropi mogu se očekivati sredinom 2009.

Koliko su sigurni ulozi štediša?

Zbog velikih rezervi i dobre kapitalizacije (lokalnih banaka) ulozi privatnih štediša su sigurni. Ako govorimo o zapadnom Balkanu - Srbiji, Bugarskoj, Makedoniji, Bosni, tamo najveći deo privatnog novca ni nije u bankama, nego se čuva kod kuće. Taj deo novca uopšte nije ugrožen krizom.

Kakve su mogućnosti da vlade tih zemalja, u slučaju potrebe, pomognu bankama akcijama spasavanja?

U krajnjem slučaju vlade ne bi imale mogućnost da intervenišu i to iz dva razloga - prvo, vlade u regionu su u velikim dugovima. Na primer, dug Hrvatske iznosi 90 odsto društvenog proizvoda. Dakle, novo zaduženje nije ni moguće. Drugo, u okviru procesa približavanja EU tako nešto nije ni poželjno.

Fabrika automobila Fiat

Fiatova investicija u kragujevačku Zastavu najveća u regionu

Kakve posledice finansijska kriza ima po privredu regiona?

Direktne strane investicije, ako se izuzme Fijat u Srbiji, u regionu nisu velike. One će biti smanjene, ali kako ionako nisu velike to neće imati veći uticaj na ukupna privredna kretanja. Direktan uticaj vidim kada su u pitanju mala i srednja preduzeća. Ona su se poslednjih godina reorganizovala, restrukturirala i težila izvesnoj internacionalizaciji. Ona nemaju mnogo kapitala i likvidnost je u regionu uopšte mala. I upravo kada se u regionu zapaža izvestan polet, nema političkih teškoća, došlo je to poskupljenje kredita. Kakve će posledice biti po taj deo privrede teško je proceniti, ali bi se mogao očekivati pad od 1 do 2 procenta.

  • Datum 13.10.2008
  • Autor Eliana Ksani
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FYRJ
  • Datum 13.10.2008
  • Autor Eliana Ksani
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FYRJ