1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Finansijska kriza istorijskih razmera

Finansijska kriza - omča oko vrata aviokompanija, Autoindustriji preti kriza, Informatička industrija pregažena. Naslovi svedoče da se od proleća, koje je proteklo u znaku optimizma, raspoloženje drastično promenilo.

Finansijska kriza ne pogađa samo berze

Finansijska kriza ne pogađa samo berze

I zaista, svet je suočen sa finansijskom krizom istorijskih razmera - tako nešto događa se jedanput u životu. Pritom je neizvesno da li će svi paketi koji su pakovani proteklih dana zaista dugoročno stabilizovati svetska finansijska tržišta, jer trenutno nema najvažnijeg vezivnog tkiva celokupnog sistema - poverenja.

U toj situaciji svi su postali štedljivi - odmor što bliže i što jeftinije, novi auto može da sačeka, a i stari kompjuter poslužiće još neko vreme. Tako se ponašaju i građani, i preduzetnici.

I dalje finansijska, a ne privredna kriza

Pad koji se beleži u zapadnim privredama, uključujući nemačku, zapravo je očekivan, mada je činjenica da finansijska kriza ima posledice po takozvanu realnu privredu. Ali, višenedeljne pauze u nemačkoj automobilskoj industriji dogovorene su odavno, jer je poznato da posle rekordne prodaje neizbežno sledi manja potražnja.

Mašinogradnja ima narudžbine

Mašinogradnja ima narudžbine

I mašinogradnja je izuzetno dobro poslovala, i tamo znaju da će porudžbina biti manje. Međutim, knjige narudžbina dovoljno su pune da se može preživeti i duži period manje tražnje. Osim toga, mnoge sirovine i nafta su pojeftinili.

U toj situaciji besmisleni su pozivi da država donese programe podsticanja privrednog rasta, mada bi, naravno, vlada morala da pokaže hrabrost koju je pokazala u rešavanju finansijskih problema. Ona bi morala da deluje anticiklično i, na primer, smanji porez na višak vrednosti za tri procenta. On je za toliko povećan pre dve godine u vreme privrednog buma i sada, kada se ionako odustalo od uravnoteženog budžeta do 2011. nekoliko milijardi evra više ili manje ne znače mnogo.

Važnije je podstaći privatnu potrošnju i javne investicije. Ako se ništa ne preduzme to će, na kraju, poreske obveznike koštati isto kao da su usvajani neki konjunktrni programi.

  • Datum 17.10.2008
  • Autor Henrik Beme
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Fbhk
  • Datum 17.10.2008
  • Autor Henrik Beme
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Fbhk