Filmski festival u Kanu – 70. put!

Uzbuđenja oko plakata za Festival se polako smiruju – glumica Klaudija Kardinale se vidi na fotografiji staroj 60 godina koja je naknadno retuširana. To je izazvalo diskusije koje su zapravo bile deo debate o premršavim manekenkama u Francuskoj.

U središtu pažnje na otvranju festivala su dve francuske glumice - Marion Kotijar i Šarlot Genzbur su deo izvrsne ekipe filma Arnoa Deplešena „Ismaelov duh“. U filmu je prikazana sudbina jednog čoveka (Matje Amalrik) – a prikazuje se van konkurencije.

U konkurenciji za Zlatnu palmu je 18 filmova. Posebno veliko interesovanje vlada za film Mišela Azanavisijusa „Grozan“ u kojem se radi o odnosu između čuvenog režisera Žan-Lika Godara i glumice Ane Vjazemski.

Nemački film u Kanu se zove „Niotkuda“. Režija: Fatih Akin. U glavnoj ulozi: Dajen Kruger.

Mihael Haneke bi mogao postati prvi režiser u istoriji koji je tri puta dobio Zlatnu palmu. Novi film austrijskog umetnika ima naslov „Hepiend“, a u njemu između ostalih glume i Izabel Iper i Žan-Luj Trentinjan.

Pošto je ovo jubilarno 70. izdaje Kanskog festivala, organizatori su se potrudili da nagrada izgleda posebno – Zlatna palma se 2017. ne sastoji samo od 118 grama čistog zlata, već ima i 167 dijamanata – sve zajedno vredi oko 20.000 evra.

Iznenađenje je što ove godine u programu nema filma nekog velikog studija iz SAD. Umesto njih, prikazuju se filmovi manjih, nezavisnih studija, poput „Prevarenih“ Sofije Kopole. To je rimejk vesterna iz 1971. u kome je glavnu ulogu tumačio Klint Istvud.

Žestoke diskusije su se rasplamsale oko produkcije firme Netfliks. Ona na festivalu učestvuje sa dva filma. Netfliks filmove prikazuje samo u okviru svog internet-servisa, a ne i u bioskopima. Festival je zatražio da ta firma pusti svoje filmove u normalan opticaj u bioskopima, što je američka firma odbila. Od sledeće godine pravo učešća imaju samo bioskopski filmovi.

Žirijem ove godine predsedava španski režiser Pedro Almodovar. Uz njega je tu još osmoro članova, među njima su nemačka režiserka Maren Ade, njen italijanski kolega Paolo Sorentino kao i američka glumica Džesika Čestejn.

Za glavnu nagradu se bore i filmovi iz SAD i Azije. Tako učestvuje i ruski režiser Andrej Svjagincev sa filmom „Neljubov“ za koji mu je kao uzor poslužio čuveni film Ingemara Bergmana „Scene jednog braka“.

Na Festivalu je naravno najbiolje zastupljena francuska produkcija - a u režisere koji su ove godine smeli da predstave svoje radove spada i Fransoa Ozon, koji predstavlja svoj hičkokovski triler "Dvostruki ljubavnik".

Izraz „sporedni programi“ zapravo je nekorektan – reč je o pratećim programima kojima bi se rado podičio svaki filmski festival. Jedan od učesnika tih programa van zvanične konkurencije je i film „Vestern“ nemačke režiserke Angelike Grizbah.

Legendarni Roman Polanski prikazuje van konkurencije svoj film „Zasnovano na istinitoj priči“, psiho-triler o književnosti i igri sa stvarnošću i fikcijom.

Klod Lanzman je legenda režije dokumentarnog filma. On sada ima 91 godinu, Film koji prezentira u Kanu se zove „Napalm“ i bavi se istorijom Severne Koreje. Ove godine je to jedan od mnogo političkih filmova.

U programu „Klasici“ prikazuju se posebno uspešni filmovi prikazani u Kanu poslednjih decenija. Među njima je i „Uvećanje“ Mikelanđela Antonionija.

Kan od ove godine počinje da radi ono što drugi festivali već naveliko praktikuju: prikazuje i serije. Tako će biti prikazana i prva dva nastavka nove serije Dejvida Linča „Tvin piks“.

Prvi put se na festivalu prikazuje i film rađen tehnikom virtuelne realnosti – i to šestominutni film Alehandra Gonzalesa Injaritua – o izbeglicama u Srednjoj i Severnoj Americi.