1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Filmska serija "Domovina", Edgara Rajca

Za moge je televizijski događaj godine treći deo legendarne serije o domovini, nemačkog filmskog reditelja Edgara Rajca. Fiktivna hronika familije Simon u selu Šabah u Nemačkoj u prvoj polovoni veka je rasplamsala veliku raspravu u javnosti, pa i o samom pojmu "domovina", od strane nacista više nego zloupotrebljnom. Drugi deo serije nije doneo veliki uspeh, a bio je to Rajcov pogled na šezdesete godine, i te kako ubedljiv. Sada se prikazuje treći deo serije: šest filmova.

Edgar Rajc - velikan savremenog nemačkog filma

Edgar Rajc - velikan savremenog nemačkog filma

”Da sam 1979/80, kada sam počinjao sa ovim, znao šta će od svega da se izrodi, ne bih imao hrabrosti da to radim”, kaže Edgar Rajc.

Srećom nije on to znao. Četvrt veka je radio na filmskoj hronici. Sada je Edgar Rajc i rezigniran i ponosan. Očigledno i iznerviran dugogodišnjim raspravama i sukobima sa televizijskim stanicama.

Treći deo serije ”Domovina” je nastavak povesti o porodici Simon. Herman Simon i Klarisa Lihtblau, kojima je reč u povestima devedesetih godina, su sada u sasvim drugom okruženju i drugim okolnostima u filmovima prethodnih serija. Sada je to vreme decenije posle pada Berlinskog zida sve do smene milenijuma. Režiser i ovde pokazuje neobično instančan smisao za detaljisanje, ali i za psihološki izdiferenciranu karakterizaciju, posebno za najsloženija osećanja.

"Ta decenija, od 1989. do kraja veka, je decenija velikih promena, velikih društvenih promena, ne samo u našoj zemlji, nego i u Evropi. A do tih promena je došlo jedva primetno. Prve godine, 1989 do 1990, je u Nemačkoj vladala prava euforija, ljudi su imali nove životne koncepcije”, kaže Edgar Rajc.

Ljudi su na budućnost gledali drugačijim očima. Imali su snage za novi život. Nemačka je za njih bila promenjeni životni prostor. Trebalo ga je koristiti. A sve je bilo stvar idnividualnih sposobnosti.

Tokom decenije se ispostavilo da životni prostor nije bio samo Nemačka, pa ni nacija. Najvažniji prostor je postao tržište. Dakle određena mesta su postala manje važna. Globalizacija se širila. Sa gubitkom radnog mesta nije više bilo ničega. To je ono što sam želeo da kažem u svojim filmovima, rekao je Edgar Rajc.

Utoliko je ovaj umetnik došao do nove definicije "Domovine". To je bilo i neminovno, pogotovo posle nacističke zloupotreba pojma, zatrovanog ideologijom ”krvi i tla”. Posle rata su se prevashodno filmovi i televizija pobrinuli za kičerski prilaz pojmu ”domovina”

”Taj pojam se stalno menja, i zaprepašćen sam, jer na početku, kada sam počeo sa ovim projektom, shvatao sam, zapravo, šta se pod njim podrazumevalo – svet detinjstva, horizont ranog iskustva svih ljudi, slike mladosti, slike predela, seoska sredina iz koje većina građana potiče”, kaže Edgar Rajc.

U toku vremena se taj pojam opteretio novim pitanjima. Danas imamo fenomen paralelnog društva. Živimo u različitim kutlurnim tradicijama. Ljudi su najrazličitijeg porekla. Svi su u istom mestu. U istom gradu, istoj ulici. Pred očima im je ista slika. A nemamo svi istu domovinu, ističe Edgar Rajc.

Dakle, i u trećoj seriji filmova o domovini postavlja Edgar Rajc pitanje novog definisanja tog pojma. I pored sveg prisustva globalizacije u novim filmovima, ipak se tu prevashodno radi o Nemačkoj, o provincijama i ljudima u toj zemlji.

  • Datum 23.12.2004
  • Autor Jochen Kuerten
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAoe
  • Datum 23.12.2004
  • Autor Jochen Kuerten
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAoe