1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Filmska opereta - žanr koji više ne postoji

Filmska opereta je skoro potpuno zaboravljeni filmski žanr iz vremena početaka tonskog filma i operete iz Vajmarske republike. Postojao je samo 4 godine u periodu od 1929. do 1933. godine kada su ga ukinuli nacisti.

Scena iz filma Ciganski baron

Ciganski baron

U Berliinskoj Kinoteci je otvorena izložba pod naslovom "Nedeljom, kad idem u moj bioskop". Diter David Šolc posetio je izložu u Berlinu koja traje do aprila.
1930 u bioskopima se pojavio Film „Nebesko plavo" sa Lilian Harvi und Vilijem Fričom, u režiji Vilhelma Tilea. Publika ga je oduševljeno primila, a UFI, najvećoj frimi za produkciju filmova u Evropi, doneo je odlične prihode. Nacisti zabranili filmsku operetu

Bio je to vrhunac mladog filmskog žanra, filmske operete, koji je postojao tek 4 godine. Filmska opereta osvojila je bioskope 1929. godine, samo 2 godine nakon što je film uopšte dobio ton, a već 1933. je više nije bilo jer su je nacisti zabranili. Za vreme nacizma nasledili su je muzički revijski filmovi. To što je Nemačka kinoteka u Berlinu, jedan od najznačajnijih filmskih arhiva - filmskoj opereti posvetila posebnu izložbu na čitavih 450 kvadratnih metara, uklapa se u njenu tradiciju, kaže direktor Rajner Roter : "Već dugo se bavimo flimskim egzilom. Imamo velike kolekcije na osnovu kojih smo pravili izložbe i tematske serije. Zato je prirodno bilo da posebnu pažnju posvetimo i ovom žanru u kojem su dominirali jevrejski umetnici, kompozitori, autori, režiseri i producenti." Filmska opereta žanr koji je ignorisao stvarnost Nemačka filmska opereta - mada je postojala samo 4 godine, od 1929. do 1933., predstavlja jedan od vrhunaca nemačkog filma. "Troje sa benzinske pumpe" sa muzikom Vernera hajmana ili " Ples Kongres" Erika Šarela bili su magnet za publku. Ali, bilo je i kritike: “Zamerka je bila da je to žanr koji potpuno ignoriše stvarnost. Svetska ekonomska kriza je počela 1929. godine. Ovi filmovi su zabavni, ali u celoj Vajmarskoj republici nema žanra gde je u zabavnim filmovima bilo toliko preciznih detalja koji ukazuju na stvarnost. To se vidi po konstelacijama likova, to su glumci bez posla, bankari koji su bankrotirali, i bezbroj drugih sitnih detalja.“ Filmska opereta odgovor na tonski film

Film "Dva srca u tročetvrtinskom taktu", pojavio se 1930 godine sa Vilijem Forstom u jednoj od glavnih uloga. Geza fon Bolvari je bio režiser. Bio je to jedan od uspešnih filmova ovog mladog žanra koji je uspeo da se probije samo dve godine posle prvog uspešnog tonskog filma u SAD - Pevač džeza.

“Filmska opereta je zaista odgovor na tehničku inovaciju, genijalni odgovor koji je bio daleko ispred vremena u kojem je nastala. Inovacija, kao što je bio ton na filmu, bila je iskorišćena samo time što su filmu pridodati šlageri. Bio je to čudesan spoj mnogo brilijantnih ljudi koji su od tradicionalnih revija, kabarea i operete - napravili filmski operetu.“

Filmska opereta odvraćala od svakodnevnih briga

Nemačka filmska opereta prikazuje suštinsku protivrečnost Vajmarske republike: svetla velikog grada Berlina i bečke snove u ritmu valcera, Džeza i sentimentalnosti, polet mondenskog gradjanskog sloja ali i subverzivni potencijal autsajdera. Svojom satirično-zabavnom mešavinom prozaične svakodnevice, ironičnim komentarima savremenih problema nezaposlenosti, nedostatka stanova, poltičke nestabilnoti, ekonomske krize i tradicionalnih odnosa medju polovima, filmska opereta je pogodila nerv tadašenjg vremena. Glavni likovi u filmskim operetama su prodavačice, perači prozora, kelneri, nezaposleni glumci.
Filmska opereta je bila aktuelna i ipak odvaraćala od svakodnevnih briga.

Izložba u Berlinu sveobuhvatna

Izložba u Berlinu prikazuje to preko filmova koji se mogu videti u malim ugradjenim bioskopima, preko scenarija, skica za kostime, partitura, fotografija i retkih flimskih eksponata.

“Želeli smo da pokrijemo što više tematskih oblasti. Hteli smo publici da pokažemo značaj dolaska tona u film. I kakav je to bio ton. Kakvi aparati su za to potrebni. Hteli smo da pokažemo da to nije bilo izlovan razvoj koji se desio samo na filmu, već da je postojala tradicija koja je tome prethodila. Zbog toga ima dosta materijala o dvoranama za ples i operskim kućama."

”Izložba u Berlinu osvetljava jedna nestali žanr filmske i operetske umetnosti. Fascinanatno je videti koliko je visok nivo bio na kojem je stvarana filmska opereta. Fascinantni su snimci Berlina koji više ne postoji. Opereta je bolja nego što se inače misli.”

"Želeli smo da pokažemo i nastanak jednog novog saveza u medijima. Interesantno je da mi još uvek znamo šlagere koji su nastali u filmskim operetama, mada su nam filmovi potpuno nepoznati. A to je i bila strategija tadašnjih koncerna koji su osnivali sopstvene muzičke kuće i koji su šlagere izdvajali iz filma, nudili ih drugim interpretatorima, štampali note tako da su mogli da ih sviraju muzičari po dvoranama za ples.“

Šlageri iz opereta još dugo živeli na radiju

U tada novom mediju, radiju, šlageri iz filmskih opereta preživeli su dugo nakon što je nestalo ovog zabavno-satiričnog i i te kako krtičkog oblika muzičkog pozorišta smeštenog na film. A kada su nacisti proterali ili po koncetracionim logorima poubijali režisere, kompozitore i glumce filmske operete, jer su im bili trn u oku, u Nemačkoj industriju zabave sve se promenilo. Došlo je neko drugo vreme.

  • Datum 25.01.2008
  • Autor Diter David Šolc
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/CuO4
  • Datum 25.01.2008
  • Autor Diter David Šolc
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/CuO4