Filmovi iz islamskog sveta na Berlinalu

Mladići su dobri - fucking good - kako sami kažu. Heavy Metal je njihova muzika, Bagdad - njihova domovina. Dokumentarni film "Hevi metal u Bagdadu" (Heavy metal in Bagdad) je priča o tome kako su preživeli leto 2006, takozvanu "drugu bitku za Bagdad" posle pada Sadama Huseina. Edi Moreti i Suroš Alvi snimali su film amaterskom kamerom - rizikujući svoje živote. “Možda je to bilo suludo, ali sada se vidi da se isplatilo. Nismo se nepotrebno izlagali opasnosti dok smo tamo bili, ali može se reći da je bilo lakomisleno uopšte tamo otići." Iračani su obrazovani i kultivisani
Alvi i Moreti, obojica autori jednog američkog Lifestyle-magazina, probili su se do Bagdada zbog "Akrasikauda", jedine Heavy-Metal grupe u Iraku. Zatekli su grad u vanrednom stanju, videli ga onako kako ga nijedan ratni izveštač nije prikazao, sreli se sa mladim muzičarima čija ih je otvorenost prema svetu iznenadila i postidela: “Najviše nas je šokiralo to što smo shvatili koliko malo znamo o Iračanima. To je bilo neverovatno saznanje. Shvatio sam kakva sam budala, dok su ti ljudi obrazovani, diferencirani, kultivisani. To je za nas bio istinsiki izazov."

Homoseksualnost u islamskim zemljama opasna po život

Ljudi u islamskom svetu žele da žive svoj život. Neke u tome sprečava rat, neke sprečavaju moralne stege. “Homoseksualnost je zločin. Ne samo u Islamu, već u svakoj veri. U islamu se kažnjava smrću. Pravnici se samo spore oko toga na koji način homoseksualce treba ubiti. To je jedni problem”, kaže ovaj muslimanski teolog u filmu "Džihad za ljubav". Autor filma, Indijac Parvez Šarma, pokušao je da pokrene dijalog o ovoj tabu temi. Muslimanski vernici iz raznih zemalja govore o svojoj homoseksualnosti, o stidu, poniženjima, progonima i želji da budu prihvaćeni u društvu.

Transseksualci imaju veće šanse da prežive Homoseksualnost je zabranjena i u Iranu. Drugačije stoji stvar sa transseksualcima. Ajatolah Homeini je još pre 20 godina legalizoavo promenu pola. U svom filmu "Budi kao drugi" (Be like others) autorka Tanaz Ešangian prati pre svega mlade muškarce na njihovom radikalnom putu u novi život: “Time se dobijaju izvesne slobode. Vidite osobe u mom filmu koje su prostitutke, one su ne neki čudan način oslobođene pitanja: ko si? Muškarac ili žena? Ti ljudi su sada sigurni u svoj polni identitet i u stanju su da bolje zadovoljavaju svoje potrebe." No, cena koju su za to platili je možda previsoka, jer u Teheranu se neretko dogadja da pol promene i homoseksualci - samo da bi izbegli smrtnu kaznu.