1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Film „Oluja“ na nemački način

Jedan od najzapaženijih filmova sa ovogodišnjeg Berlinala jeste film nemačkog režisera Hansa Kristijana Šmita „Sturm“ ili „Oluja“. Iako inspirisan stvarnim ex-YU događajima iz devedesetih, film nije politički obojen.

Rumunska glumica Marinka i reditelj Šmit

Rumunska glumica Marinka i reditelj Šmit

Iako „Oluja“ na renomiranom filmskom festivalu nije osvojio neku od glavnih nagrada, većina filmskih kritičara smatra da je reč o nesvakidašnjem i nepristrasnom filmu koji za razliku od drugih ostvarenja sa istom tematikom, događaje iz 90-tih i prostore zapadnog Balkana, ne uzima kao povod za politički obračun.

Početak filmske priče, koja je od juče (10.09.) na repertoaru nemačkih bioskopa bi mnogima sa prostora zapadnog Balkana mogla delovati poznato, a naročito onima iz Hrvatske. U jednom španskom turističkom mestu, policija nakon dužeg posmatranja osumnjičenog, hapsi sredovečnog muškarca i izručuje ga nadležnima u Međunarodnom sudu za ratne zločine počinjene na prostorima bivše Jugoslavije u Hagu.

Doduše uhapšeni se u filmu ne zove Ante Gotovina, već Goran Durić. Uloga Durića poverena je hrvatskom glumcu Draženu Kinu. On tumači lik bosanskog Srbina, a Haški tribunal ga tereti za zločine nad nesrbima na području BiH.

Osim ovog detalja, i naravno za mnoge sugestivnog naslova filma, „paralela“ sa događajima koji su se zaista u vreme rata odigrali nema. Nemački režiser mlađe generacije Hans Kristijan Šmit se namerno odrekao filmskih osvrta u prošlost - ratnih prizora i porušenih kuća. On se bavi onim što se dešava u Hagu i domovima žrtava koje su osuđene na život sa sećanjima i mestima zločina. Dakle, današnjicom u kojoj se svedoci i počinitelji zločina ne mogu, ili ne žele, suočiti sa duhovima prošlosti.

„Tribunal se uvek iznova nađe na putu političkih interesa, a to se onda održava na posao ljudi u Hagu koji pokušavaju da se izbore za pravdu“, kaže režiser Šmit.

Dve različite sudbine

Scena iz filma

Scena iz filma

„Oluja“ je film koji u fokusu ima živote dva ženska junaka - tužiteljke Haškog tribunala Hane Majnard, čiji lik tumači glumica sa Novog Zelanda - Keri Foks i Bosanke Mire Arent, koju glumi rumunska glumica Anamarija Marinca. Mira je žrtva Durićeve bande koja u novom životu u Berlinu, daleko od mesta zločina pokušava da zaboravi BiH i devedesete.

Snaga filma je u emocionalnosti priče o životu svedoka koji nakon niza godina ipak odlučuje da govori o onome što se dogodilo, kaže Šmit.

„Tribunal pokušava da omogući svedočenje osobe koja bi ispričala šta se zapravo pre 15 godina dogodilo. To svedočenje je prilično emocionalno obojeno.“

Pa ipak, ovaj film nije srceparajuća priča protkana prizorima izbeglica i spaljenih sela. „Oluja“ je film koji se bavi onim što se dogodilo posle, a pre svega procesima u Hagu i složenim odnosom istine i pravde, pri čemu često po strani ostaju ljudske sudbine.

Uprkos žestokim kritikama na račun međunarodnih pravnih tokova, koji su često i sami žrtve dnevnopolitičkih odluka, ovaj film ne odlazi u cinizam i beznađe nego jasno podvlači potrebu institucija kao što je Tribunal u Hagu.

Film za sada nije probudio interesovanje distributera iz država zapadnog Balkana.

autori: Nenad Krajcer / Jakov Leon

odg. urednik: Sanja Blagojević

  • Datum 11.09.2009
  • Ključne reči oluja
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Jchz
  • Datum 11.09.2009
  • Ključne reči oluja
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Jchz