1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Film koji ruši posleratne tabue

Film „Haberman“ opisuje nasilno proterivanje Nemaca iz Sudeta, oblasti na zapadu nekadašnje Čehoslovačke, nakon Drugog svetskog rata. Ta tema do sada je bila veliki tabu u posleratnoj istoriji obe zemlje.

default

Scena iz filma „Haberman“, reditelja Juraja Herca

Godina 1937. Malo selo u Sudetu. Haberman je vlasnik velike pilane i zapošljava najviše ljudi u svojoj oblasti. Podjednako i Nemce i Čehe, neopterećen pitanjem nacionalnosti. Ubrzo se ženi Janom, lepom Čehinjom koja je polu Jevrejka. Iako nikada nije bio zainteresovan za politiku i ideologiju, biva uvučen u vrtlog dramatičnih dešavanja tokom i nakon Drugog svetskog rata.

To bi ukratko bio prikaz filma „Haberman“, urađenog po istinitoj priči. Režirao ga je Juraj Herc iz Slovačke, koji je preživeo holokaust. On je imao želju da na izbalansiran način predstavi jedan deo istorije o kojem se retko priča. Imao je potrebu da zadovolji obe strane, ali i da podjednako bude kritičan i saosećajan, kako prema Nemcima, tako i prema Česima. Kritičari smatraju da je režiser zapravo hteo da predstavi paralelu onom što su Jevreji proživljavali od strane Nemaca tokom Drugog svetskog rata.

Manje poznata strana istorije

26.11.2010 DW-TV Kino Habermann

Zapadni deo nekadašnje Čehoslovačke – Sudet, naseljavali su uglavnom Nemci. Mirno su živeli sa Česima, sve dok se u septembru 1938. godine nisu pojavili nacisti. Maltretiranje i ubijanje domaćeg nenemačkog stanovništva bila je svakodnevnica, zbog koje će na kraju morati da plati nevini Haberman i njemu slični.

Česi, željni osvete i krvi, nakon Drugog svetskog rata, krenuli su u nasilno proterivanje oko tri miliona Nemaca, koje se često završavalo svirepim ubistvima. Taj period istorije dugo je opterećivao odnose dveju zemalja i o njemu nije bilo reči kroz umetnost. Režiser Juraj Herc odlučio je da to promeni.

„To se dogodilo pre više od šezdeset godina, ali se efekti i danas osećaju. Ako želimo da razumemo sadašnjost, prvo moramo da znamo šta se desilo u prošlosti“, kaže Herc.

Nevini prvi stradaju

Film počinje dramatičnom scenom iz 1945. godine, kada je počelo nasilno proterivanje Nemaca. Onda se vraća nekoliko godina unazad, prikazujući krštenje Habermanove ćerke. Taj veseli dan, međutim, za njegovu porodicu označio je početak kraja. Nacisti su upali u Sudent, nakon čega Haberman čini sve kako bi spasio svoju suprugu, ali i prijatelje i radnike češkog porekla.

Međutim, pritisci SS-ovaca i njihovog vođe Kurta Koslovskog, postaju sve jači. Nakon što je Habermanov najbolji prijatelj, Čeh Jan Brecina, osumnjičen za ubistvo dva nemačka vojnika, Koslovski želi osvetu i traži od Habermana da mu pomogne.

Situacija se onda dramatično okreće. Rat je završen, Nemačka je poražena, a Česi u Sudetu puni mržnje prema dojučerašnjim komšijama. Primoravaju Nemce da nose slovo N, kako bi se znalo ko je „Nemec“ (češki naziv za Nemce). Haberman biva žrtva principa kolektivne krivice za zločine nacista.

Možda je najbolji opis filma dao Ben Beker, koji igra Koslovskog. Beker objašnjava da cilj filma nije identifikovanje krivaca: „Nije samo reč o krivici. Reč je o suočavanju sa jednim delom istorije.“

Autori: Jerg Tasman / Jelena Kulidžan

Odgovovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 29.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QKrh
  • Datum 29.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QKrh