1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

FIFA – ako nije korupcija, pa šta je?

Frankfurtski nadregionalni dnevnik Frankfurter rundšau objavio je komentar Arnda Fensterlinga o mahinacijama za koje je optužena FIFA zajedno sa svojim predsednikom Jozefom Blaterom.

Mišel Platini i Jozef Blater

Mišel Platini i Jozef Blater

Komentator Frankfurter rundšaua kaže da „ne mora to biti korupcija kada delegati FIFA dodele održavanje Mundijala najsušnijoj i najvrelijoj zemlji u istoriji tog takmičenja – Kataru. Ne mora biti korupcija ni to što je navodno najbolji koncept među svim kandidatima toliko loš da su hitno počela razmišljanja o održavanju Svetskog šampionata – zimi.

Sve to deluje manje kao pokušaj da se nađe podesno mesto za Mundijal, a više kao nastojanje da se nađe neko svetsko prvenstvo za Katar. Ko može iznosi optužbe za mito samo zato što ne razume ovu odluku? (…) Ne mora, dakle, sve to biti ni korupcija, ni nepotizam, ni činjenje usluga prijateljima. Ali, ako nije sve to – šta je onda?“

Finansijska mafija

List Di Velt se u današnjem broju opširno bavi finansijskom i dužničkom krizom u Evropi. Zato je našao i zanimljivog sagovornika: Volfgang Hecer je najviši funkcioner Evropskog ureda za borbu protiv prevara u Briselu. On je nedavno objavio knjigu „Finansijska mafija“ u kojoj govori o korupciji kao vodećoj kulturi današnjeg vremena.

Volfgang Hecer

Volfgang Hecer

U intervjuu za nadregionalni dnevnik iz Berlina, Hecer kaže da poslednja finansijska kriza nije nikakva prirodna katastrofa, već da su njeni koreni u ljudskim propustima i ljudskom delanju. On govori o počiniocima u „finansijskoj industriji“ koji su neodgovorno špekulisali određenim finansijskim proizvodima poput derivata, ali i o njihovim pomagačima u redovima politike, koji su, kako navodi, omogućili takve špekulacije, ne postavivši nikakve granice takvog delanja investicionim bankama.

Hecer optužuje političare da su dozvolili bankama da friziraju svoje bilanse, da se upuštaju u kreditni rizik od 100 procenata i da su zakonodavni rad prečesto prepuštali finansijskim institucijama. Kao primer on navodi zakone o modernizaciji investicija i stabilizaciji finansijskog tržišta i podseća da je ministarska birokratija, budući nedovoljno kompetentna, puštala da zakonodavstvo u svoje ruke preuzmu advokati finansijske industrije – i to o trošku poreskih obveznika.

Volfgang Hecer kaže da se u rukovodećim slojevima privrede i politike zapatila korupcija i da je ekonomsku racionalnost zamenila jednostrana politika interesa. Prema njegovim rečima, finansijski svet sledi logiku mafije, to jest, orijentaciju na najveću moguću dobit uz najmanji rizik, za šta koristi sva sredstva koja obećavaju efikasnost – u kontaktima sa privrednicima, upravnim organima i političarima.

Ko će mafiji da stane na put?

Predstavu o tome da stvarno opasnu mafiju odlikuje spremnost na nasilje, Hecer naziva „naivnom“ i naglašava da najveće opasnosti koje potiču od mafije jesu njen uticaj, njena moć, uspostavljanje i korumpiranje veza, izvrtanje ekonomskih zakonitosti u svoju korist ili njihovo stavljanje van snage. U tu mafiju, kako objašnjava nemački ekspert, spadaju sve finansijski institucije i investicione banke koje su radile samo u svoju korist – na primer prodajom proizvoda i istovremenim špekulisanjem na njihov gubitak vrednosti.

Do svega toga je, po Hecerovim rečima, došlo zato što se mafiji niko nije isprečio na putu: političari su joj se dobrovoljno prepustili, a birači su se oprostili od politike. Ljudi se povlače u svoju privatnost, rezignirani su i žale se da „oni gore“ ionako rade šta hoće. To je stav koji je često dovodio do katastrofa. Kriza još ni izdaleka nije prošla, kaže Hecer, i dodaje da oni koji u današnjoj situaciji, u kojoj će, pored Grka, i Ircima, Portugalcima i možda i Špancima biti potreban dodatni novac, tvrde da je najvažnije postignuto – ne znaju šta govore.

Što se tiče nedostatka političke debate o odgovornosti, šef Evropskog ureda za borbu protiv prevare kaže da nema objašnjenje te pojave, te da su političari sve propratili samo sleganjem ramena, iako su milioni ljudi prevareni u pogledu životnih šansi i budućnosti. Ono što je učinjeno, uništilo je egzistenciju čitavih društava, ali je ostalo – nekažnjeno.

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković