1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Fišerova biografija

Nekadašnji šef nemačke diplomatije Joška Fišer ponovo je u žiži interesovanja medija i javnosti. Povod – objavljivanje knjige sećanja "Crveno-zelene godine". Nemačka spoljna politika: od Kosova do 11. septembra".

default

Joška Fišer na promociji autobiografske knjige

Fišer, koji je 1999.godine podržao nemačko učešće u NATO intervenciji i time izazvao dubok razdor u svojoj stranci, navodi da ni Oskar Lafonten, bivši predsednik SPDa, ni u jednom trenutku nije izrazio protivljenje toj akciji. Kosovo je tada bilo izazov za nemačku diplomatiju, što i sam Fišer baveći se ovim pitanjem u svojoj knjizi potvrdjuje.

“Dosta pažnje posvetio sam rasvetljavanju krize na Kosovu. Pošto je to zaista bio prekid kontinuiteta politike o neangažovanju nemačkih vojnika u inostranim intervencijama. Prvi put je vlada zauzela potpuno novi kurs. Otežavajuća okolnost bila je i ta što je baš u tom trenutku dolazilo do preuzimanja vlasti ”.

Lafonten nakon što je podneo ostavku na sve funkcije u vladi i parlamentu kao jedan od razloga za ovakav korak naveo upravo protivljenje intervenciji NATO-a. On ponavljajući taj stav u medjuvremenu je postao šef nove nemačke levičarske stranke, Levice.

Prema Fišerovim rečima, bilo je političara koji su tom prilikom izrazili sumnje u ispravnost nemačkog učešća u intervenciji NATO-a. No, to su bili nekadašnji ministri unutrašnjih poslova i ekologije Šili i Tritin, kao i ministarka za privrednu obnovu i razvoj Vičorek-Cojl, dok Lafonten nije bio medju njima.

Lafonten je inače odreagovao na objavljene Fišerove memoare, optuživši autora da je "dao odlučan doprinos tome da Nemačka ni nakon dva svetska rata ne nauči lekciju sadržanu u rečenici 'nikada više rat'. "Sa Fišerom je Nemačka učestvovala u ratovima protivnim medjunarodnom pravu. To je teška istorijska greška za koju je odgovoran Fišer", rekao je Lafonten.

Protivljenje nemačkom učestvovanju u tom ratu doseglo je do svih slojeva Fišerove stranke, koja je tradicionalno važila i kao partija zasnovana na osnovama pacifizma. Fišer u knjizi navodi kako je morao da uloži maksimalan napor kako bi ubedio partijske kolege u neophodnost učešća u toj intervenciji. Pritom se, kako kaže poslužio starom devizom nemačke levice: ”nikada se više ne sme dozvoliti genocid i Aušvic”! To što je Kosovo poredio sa Aušvicom, mnogi mu ni dan-danas ne opraštaju. Njegov naredni argument bio je pojašnjava, navodni plan Srba da istrebe Albance na Kosovu.

Fišer u svojoj knjizi navodi odakle su potekle takve informacije koje su se kasnije ispostavile netačnim.

"Tadašnja šefica bugarske diplomatije Mahaelova, prosledila mi je takve informacije, jer je navodno njima raspolagala bugarska obaveštajna služba. Ta saznanja sam i sam prosledio dalje i one su ocenjene kao uverljive”.

Da na kraju nije obezbedio podršku stranke za učešće nemačkih vojnika u tom ratu, on bi kako navodi podneo ostavku na funkciju šefa diplomatije.

  • Datum 05.10.2007
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BmsV
  • Datum 05.10.2007
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BmsV