Festivalskoj euforiji nikad kraja | Mozaik | DW | 27.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Festivalskoj euforiji nikad kraja

U Nemačkoj postoji preko 500 muzičkih festivala. Mnogi od njih preživljavaju isključivo zbog specifične programske orijentacije. Ali to je vrlo često, u potrazi za sponzorima, prilično otežavajuća okolnost.

Ima ljubitelja muzike iz svih krajeva Nemačke, koji već godinama u septembru putuju u severnonemački Osnabrik, samo da bi prisustvovali festivalu muzike sa Bliskog i Srednjeg istoka. Orijent-festival se inače održava po deseti put i tajna njegove „dugovečnosti“ je, kako objašnjava direktor Mihael Drejer, uska profilisanost. Jer u fokusu je isključivo jedan muzički žanr.

Koncentrisani na muzički užitak

Pri tome, Drejer i njegovi saradnici svesno igraju na kartu ekskluzivnosti. Jer u moru od preko 500 muzičkih festivala, koliko ih se gotovo svake godine održava diljem Nemačke, nije lako biti prepoznatljiv i ponuditi nešto originalnije i bolje. U poslednjih dvadesetak godina broj festivala se, kako je to ovih dana objavio nemački Muzičko-informativni centar (MIZ) u Bonu, učetvorostručio. Festivali, gde ljubitelji određenog žanra u kraćem vremenskom periodu mogu da uživaju u vrhunskim izvođačima, od kojih mnogi teško pronalaze put do redovnih programa muzičkih kuća, sve su popularniji i kod publike.

Mada i u pojedenim nišama poput ove, konkurencija vrlo brzo reaguje. Tako se recimo samo za kamernu muziku specijalizovalo čak 75 festivala. Slične brojke beleže i festivali savremene ili srednjovekovne muzike. O festivalima rezervisanim samo za jedan instrument, pri čemu naravno po popularnosti prednjači klavir - da se i ne govori. Još jedna od odlika mnogih festivala jeste i to što se najčešće održavaju u provinciji ili mestima gde tzv. „visoka kultura“ retko svraća.

Teško do sponzora za ujgursku muziku

„Festivali su važan sastavni deo kulturne ponude u Nemačkoj“, kaže sekretar nemačkog Muzičkog saveta, Kristijan Hepner. Međutim, on upozorava političare kako ne bi smeli da zapostave aktuelni kulturni program u Nemačkoj, polazeći od toga kako je kulturni sektor ionako „pokriven“, uglavnom privatno finansiranim festivalima. Popularnost festivala doprinosi i tome da veliki deo sredstava pristiže i iz sopstvene blagajne.

Mnogi tradicionalni festivali su gotovo rasprodati, pri čemu je cena ulaznica, po pravilu, sve samo ne „popularna“. Ali i između velikih i etabliranih festivala „besni“ konkurencija. Poznati Festival u Zalcburgu produžio je svoje trajanje, samo da bi se na kraju mogao pohvaliti rekordnim brojem posetilaca.

Direktorka renomiranog Betovenovog festivala u Bonu i praunuka Riharda Vagnera, Nike Vagner, žale se upravo na uniformisanost koja je zavladala u muzičkom festivalskom svetu. „Festivali su postali veoma slični, jer zbog isplativosti često moraju sarađuju“, kaže Vagner, dodajući kako se festivali obično prilagođavaju turnejama velikih orkestara, koji takođe u što kraćem vremenskom periodu žele da održe što je moguće veći broj koncerata da bi se troškovi turneje na kraju isplatili. Ona smatra da najveći pritisak vlada na one festivala. koje većinom finansira neki „privredni subjekat“, koji po pravilu na listi izvođača želi da vidi i čuje „velika imena“.

Doduše, i mali festivali poput Festivala orijentalne muzike u Osnabriku, sve teže uspevaju da prikupe novac za pokrivanje troškova. Pri tome je, kako kaže direktor festivala Drejer, sponzore i političare teško pridobiti za finansiranje manifestacija sa tematskim težištem na, kao što je to slučaj ove godine, ujgursku muziku.