1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Festival u tunelu

Most kod Remagena, ušao je u istoriju. Bio je to jedini most koji su Amerikanci 1945, zauzeli neporušen. Od 2007. tu se održava festival - ove godine pod motom „Glasno i tiho“.

Most Ludendorf kod Remagena 8. marta 1945, dan pošto su ga neporušenog osvojili Amerikanci

Most Ludendorf kod Remagena 8. marta 1945, dan pošto su ga neporušenog osvojili Amerikanci

Remagen ima nečeg mističnog u sebi. Nije samo reč o arhaičnom zvuku bubnjeva, tu je i plava svetlost koja prati muzičare. Reč je o svetlosnoj instalaciji Helmuta Rajnelta koja je isprogramirana tako da reaguje na muziku i to samo u određenim trenucima i u zadnjem delu tunela.

Tim tunelom su nekada, preko mosta Ludendorf, prolazili vozovi koji su prevozili robu u pravcu Remagena. Posle Drugog svetskog rata, ta pruga izgubila je svoj smisao, jer srušeni most nije obnovljen.

Umetnici oduševljeni prostorom

Pre tri godine su u malom vinogradskom mestu Erpel otkrili čari tog tunela koji je ubrzo prerastao u pozorišni prostor. Onog trenutka kada je Ingo Mas 2007. godine inicirao održavanje festivala, pomenuti tunel postao je pravo kulturno-umetničko zdanje u kojem su se pored ostalog održavali i koncerti.

U fokusu predsedavajućeg društva koje pomaže mlade umetnike su međutim dva nosača mosta, koji su očigledno za izlagače i instalacije prilično interesantni. Info Mas o tome kaže:

„Većina umetnika oduševljena je prostorom, zato što je neobičan. Na kraju smo imali ogromnu listu njih koji su želeli da učestvuju, a ko je od njih izlagao, odlučio je žiri festivala. Mislim da su izložena veoma interesantna dela.“

Još stoje parole iz Drugog svetskog rata

Za razliku od betona u unutrašnjosti izložbenog prostora, spolja nosači mosta, zahvaljujući crnom bazaltu (izlivenoj magmatskoj steni), prave pravi kontrast. Nekadašnja vremena dočaravaju i tragovi koje su na zidovima ostavili ispaljeni meci, gips, ostaci farbe, ali i rukom ispisane parole iz Drugog svetskog rata. Za umetnicu kao što je Anja Šindler taj prostor ima odličnu atmosferu:

„Mislim da bi svako ko je dovoljno prijemčiv u ovom prostoru osetio nešto, a to je izuzetno važno i za same umetnike, kako bi se na odgovarajući način postavili prema tom prostoru i na najbolje ga iskoristili.“

To očigledno ni izdaleka nisu jedine prednosti prostora, koji iz godine u godinu, mnogi umetnici otkrivaju i to ne samo iz Nemačke. U tunelu, u kojem je uvek sveže - uglavnom oko 12 stepeni, izložena su i dela umetnika iz Amerike, Afrike i Japana.

Autori: Klaus Gerke / Jakov Leon

Odgovorni urednik: Ivan Đerković