1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Festival istocnoevropskog filma u Kotbusu

Divlji istok kao bioskopska tema. Njom se bavi ne samo aktuelni pseduo kazahstanski film «Borat», već i mladi filmski stvaralaci sa Istoka. Najradikalniji film godine dolazi iz Madjarske i zove se «Taxidermia».

32ogodišnji reditelj ovog filma, Giorgij Palfi je nemačku filmsku publiku još pre tri godine šokirao debitantskim filmom, «hakl». Taxidermia je i svesno napravljen kao šokantan film. Predstavlja igru paljenja intimnih delova tela, socijalistička takmičenja u povraćanju i naravno taxidermiu, odnosno prepariranje životinja. Ovaj film se još u Budimpešti na nacionalnom filmskom fetsivalu i u Kanu pobrinuo za uzbudjenje kod publike, i to svojom ekspresivnošću i scenama punih konflikta. Direktor festivala u Kotbusu, Roland Rust je ponosan što ima ovaj film u takmičarskom programu, i što prvi put nema dominacije čeških i ruskih filmova. Ali zato su dva filma iz Rumunije i Bugarske takodje na Festivalu. O tome da li postoji suton klasičnih filmskih nacija sa Istoka Evrope, Roland kaže:


»Ne bih rekao da je reč o sutonu Češke, Madjarske ili drugih zemalja, već su njih delom pretekle ostale zemlje, barem je tako ove godine, i nadamo se da će ovaj trend potrajati. Radosni smo što imamo dva filma iz Rumunije i Bugarske, ali to nije bila naša namera, već su filmovi stvarno dobri.»

Ali pojavio se i novi ruski film; «Franc i Polina» je film o tzv. velikom patriotskom ratu. Jedna ss jedinica okupira 1943.e jedno selo u Belorusiji. Naivni i mladi esesovac Franc zaljubljuje se u ljupku 16ogodišnju Polinu. Nekoliko dana su se nemački okupatori ponašali skoro humano, ali potom su počeli, bez ikakvog upozorenja, da ubijaju seljane. Franc je pobegao sa Polinom u partizane. Odiseja je počela, mladi par se uvek iznova nadje na više frontova. Ali istočnoevroski film nije samo mračan i težak. Ponuda je široka, tako je na programu madjarska komedija «Samo seks i ništa drugo» koja podseca na folmobe o Bridžit Džouns. Posebno je interesantan polet rumunskog i bugarskog filma, a o temama koje tamo preovladjuju Roland Rust kaže:

«U obe zemlje se može posmatrati poslednjih godina smena genneracija. Mladi su tamo konačno na redu. Dugo su poznati reditelji imali monopol nad skromnim finansijskim sredstvima. Ali sada mlada generacija pravi filmove o pitanjima koja se njih tiču, i tima je ponovo vratila publiku u biskope. Još nešto je upadljivo: često su prisutne teme: ostati ili otići. Granica više nema, postoji sloboda putovanja, mladi obilaze svet, a kada se vrate gledaju svoju domovinu drugim očima», kaže Roland Rust.