1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Festival arapskog filma u Berlinu

Od početka 2011. u arapskom svetu se dešavaju pobune. Ljudi izlaze na ulice i traže svoja prava. Značajnu ulogu u protestima imaju internet i novi mediji. U kakvom se stanju nalazi nezavisna arapska filmska produkcija?

Scena iz filma „Mikrofon“

Scena iz filma „Mikrofon“

Znatno pre vihora protesta u arapskim zemljama su postojali kratki filmovi nezavisnih produkcija. U Egiptu, zemlji sa najvažnijom i komercijalno najznačajnijom filmskom industrijom, već nekoliko godina se međutim rade i nezavisni igrani filmovi. U berlinskom bioskopu „Arsenal“, u saradnji sa „Gete institutom“, upravo se prikazuje izbor takvih filmova.

Bioskop Arsenal u Berlinu

Bioskop Arsenal u Berlinu

Nakon protesta u Egiptu, bioskopi su bili zatvoreni

Aleksandrija, metropola sa četiri miliona stanovnika, 2009. godine. U filmu egipatskog reditelja Ahmada Abdale „Mikrofon“ u centru pažnje je pulsirajući kulturni život u tom gradu. Kaled se nakon sedam godina provedenih u Sjedinjenim Američkim Državama vraća u svoj rodni grad i tamo nailazi na sasvim novi svet. Pre svega ga oduševljava nezavisna muzička scena i sa mladim muzičarima pokušava da organizuje koncert.

U „Mikrofonu“ se prepliću žanrovi dokumentarnog i igranog filma. Taj egipatski film dobio je više međunarodnih nagrada i govori o životu intelektualaca i umetnika, o pitanjima egzila, slobodi mišljenja kao i o raskidu sa oveštalim strukturama. Policija i vlast stalne su pretnje mladima. Ulični koncerti su zabranjeni, ne izdaju se zvanične dozvole za nastupe. Taj film je tipična egiptska nisko-budžetna produkcija.

Voditeljka filmskog programa u Berlinu Irit Najdhart kaže da je film mogao da pokrije svoje troškove prodajom karata, ali onda se sve promenilo. „Početak prikazivanja bio je predviđen za 23. januar, ali nakon tri dana su počele demonstracije i sve ono što se posle dogodilo nazvano je revolucijom. Bioskopi su bili zatvoreni. U Egiptu se filmovi finansiraju od prodaje karata na kasama.“

Scena iz filma „Arafat i ja“

Scena iz filma „Arafat i ja“

„Arafat i ja“

Još beskompromisniji je film pod naslovom „Oči sunca“ (Ain Shams). Reditelj Ibrahim El Batout, bivši ratni fotograf, snimio je veoma kompleksan, eksperimentalni film čija se radnja odvija u jednoj siromašnoj četvrti Kaira. Film je dobio toliko nagrada da je nakon jednogodišnje cenzure ponovo izdata dozvola za njegovo javno prikazivanje.

U Berlinu se predstavljaju i arapski kratki filmovi, pored ostalog, iz Maroka, Tunisa, Libana i Palestine – kao što je petominutna komedija pod naslovom „Arafat i ja“. Reditelj Mahdi Feifel, koji živi u Londonu, u filmu igra Palestinca Marvana koji se zaljubljuje u britanku Lizu. Njegova nova devojka ima rođendan, na isti dan kao i Arafat, što je za Marvana veoma važno, dok Lizu to nervira. I tako se kulturološke razlike mogu filmski predstaviti i na zabavan način.

Autori: Jerg Tacman / Senad Tanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković