1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Fejsbuk "udovoljava" zahtevima 74 država sveta

Vlasti država širom sveta tražile su informacije o oko 38.000 korisnika Fejsbuka tokom prve polovine 2013. Ova kompanija je nekim zahtevima izašla u susret. Najviše zahteva stiglo je iz Sjedinjenih Američkih Država.

default

Facebook

Fejsbuk je objavio izveštaj o ovim zahtevima po prvi put, uz napomenu da će to ubuduće biti redovna praksa ove kompanije. U izveštaju se navode detalji o zvaničnim zahtevima koji su stigli iz čak 74 države sveta.

Sjedinjene Američke Države su podnele ubedljivo najviše zahteva, tražeći podatke o oko 21.000 korisnika. Zatim sledi Indija, koju su interesovali podaci o 4.144 korisnika Fejsbuka. Velika Britanija je tražila da joj Fejsbuk prosledi informacije o 2.337 korisnika, dok se Nemačka nalazi na četvrtom mestu, sa 2.068 pojedinaca, za čije su podatke vlasti zainteresovane. I Srbija se nalazi na ovoj listi. Doduše, od Fejsbuka su zatražene informacije o samo jednom korisniku.

„Nastavićemo da se zalažemo za otkrivanje više informacija o zahtevima koje su podnele vlasti mnogih država“, kaže se u izveštaju, koji je ova kompanija objavila. „Nadamo se da će naši korisnici moći da upotrebe ovaj izveštaj za debatu o odgovarajućim standardima koje treba da ispunjavaju zahtevi država za podacima korisnika, a koji se upotrebljavaju u svrhe zvaničnih istraga“, naveo je pravni zastupnik Fejsbuka, Kolin Streč.

Neprecizne cifre za SAD

Symbolbild Facebook Börsengang im Mai 2012 Mark Zuckerberg

Mark Zuckerberg

Za razliku od drugih zemalja za koje se daje tačan broj zahteva, podaci o zahtevima iz SAD dati samo u određenom rasponu. Razlog leži u američkom zakonodavstvu – kompanijama je zabranjeno da otkriju koliko su takvih zahteva dobile od vlasti.

„Nadamo se da ćemo u narednim izveštajima moći da obezbedimo više informacija o zahtevima koji stižu od zakonodavnih organa,“ dodao je Streč.

Izveštaj obuhvata zahteve koji su stigli od početka godine, zaključno sa 30. junom. Iz ove kompanije se nadaju da će od sada moći da objavljuju slične izveštaje na svakih šest meseci, kao i da će ovo otkriće osvetliti „stroge procedure“ koje prate pribavljanje podataka o korisnicima.

Povinovanje zahtevima

Kompanija nije dala pregled iz kojih razloga su ovi zahtevi podneti. Umesto toga, data je uopštena tabela na kojoj se vidi koliko je zahteva stiglo iz koje zemlje i na koliko pojedinačnih korisnika su se zahtevi odnosili. Jednim zahtevom moguće je tražiti podatke više korisnika odjednom.

Objavljen je i procenat zahteva koje je ova kompanija ispunila. Na primer, čak 79 odsto zahteva koje su uputile američke vlasti u odgovoru je dobilo tražene podatke, dok su nemačke vlasti dobile upola manje – ispunjen je svaki treći zahtev.

Posebno su važne cifre zemalja u kojima se trenutno odvijaju društveni nemiri. Turska je podnela 96 zahteva koji obuhvataju 173 osobe, a odgovoreno im je na polovinu. Iz Fejsbuka navode da je do toga došlo zbog tvrdnji koje se tiču „ugroženosti dece i hitnog sprovođenja zakona“.

Prema izveštaju, nijedan od osam zahteva koje su podnele egipatske vlasti nije ispunjen.

Zastrašujuća stvarnost

Facebook Alternative Social Networks

Facebook

Grupa koja se bavi ljudskim pravima, „Privacy International“, pozdravila je objavljivanje izveštaja, ali je izrazila zabrinutost zbog toga što se Fejsbuk ipak odazvao nekim od zahteva za podacima korisnika. „Veoma smo neprijatno iznenađeni potezom Fejsbuka, a to ima jako male veze sa samim Fejsbukom.“

Od kako su dokumenti, koji su „procureli“ zahvaljujući Edvardu Snoudenu, objavljeni i analizirani, paravan je uklonjen i sada se zna kakve informacije vlasti skupljaju o građanima. „Sada smo svesni zastrašujuće stvarnosti, a to je da vlastima nisu neophodni posrednici kao što je Fejsbuk, Gugl ili Majkrosoft da bi došle do naših podataka.”

Iz Fejsbuka kažu i da će posvećeno raditi na tome da se u budućnosti objavi više detaljnijih informacija o ovakvim zahtevima.

Priredila: Nevena Cukućan (dw, bbc)
Redakcija: Jakov Leon