Farmaceuti „ne stižu“ da prave druge vakcine

Pošto su se farmaceutski koncerni koncentrisali na proizvodnju vakcine protiv novog gripa, sada nedostaju vakcine protiv nekih drugih bolesti. Na primer protiv dečijeg velikog kašlja, piše Zidojče cajtung.

Ova bolest, u prvoj fazi ne deluje toliko opasno. Najpre se javlja suv kašalj, kojeg prati groznica. Ali on vremenom postaje sve ozbiljniji i jači, pa se u određenim situacijama stiče utisak da bi se obolelo dete moglo i ugušiti. Veliki kašalj je u Nemačkoj, primera radi, jedna od najopasnijih dečijih bolesti. U prošlom veku je od ove bolesti godišnje umiralo i do 20.000 mališana. Te zastrašujuće brojke su prošlost – zahvaljujući vakcinama. I ne samo kada je reč o velikom kašlju, već i raznim vrstama boginja, difteriji i mnogim drugim bolestima.

Šok koji je sačekao roditelje

Ali proteklih sedmica se u Nemačkoj dogodilo ono što su mnogi mislili da je nemoguće. Mnoge roditelje je dočekalo neprijatno iznenađenje. Njihova namera da preventivno vakcinišu svoju decu pretvorila se u noćnu moru. Čak sedam vrsta vakcina protiv dečijih bolesti nedostaje nemačkom tržištu od kako se farmaceutska industrija koncentrisala na proizvodnju vakcine protiv novog gripa.

To je slučaj, čak i sa čuvenom „četvorostrukom vakcinom“ koja sprečava da dece obole od zauški, ovčijih i drugih boginja i virusa rubele – ali i drugim vakcinama. Nadležni obećavaju da će problem nestašice ovih vakcina, koja traje već nedeljama, biti rešen – koliko već polovinom februara.

na sledećoj strani:

Od pregovora sa Iranom jedno veliko „ništa“

Od pregovora sa Iranom jedno veliko „ništa“

„Zapad želi sankcije“ naslov je teksta bavarskog dnevnog lista Zidojče cajtunga. To da je većina evropskih zemalja zajedno sa SAD za pooštravanja sankcija Teherenu, postalo je jasno koliko već ovog vikenda na minhenskoj Konferencije o bezbednosti. Iran je odbio i poslednju ponudu Međunarodne agencije za atomsku energiju, čime vlasti u Teheranu i dalje pokušavaju da dobiju na vremenu.

SAD veruju da je sada moguće izdejstvovati oštrije sankcije Iranu u Savetu bezbednosti UN. Doduše, niko sa sigurnošću ne može proceniti da li Amerika za donošenje takve odluke može očekivati i podršku Kine, koja ima pravo veta. Pa ipak, upućeniji ne isključuju da bi saglasnost članica Saveta bezbednosti o oštrijim sankcijama bila moguća – i to baš u vreme obeležavanja iranske revolucije.

Iran kao i uvek, pokušava da ostavi utisak kako je spreman za saradnju, ali se izjave iranskih zvaničnika na kraju pretvore u propagandu, a od saradnje „ne bude ništa“. Tako je i ovoga puta iranski predsednik najpre izrazio spremnost za razmenu nuklearnog goriva sa Zapadom, a onda je stigla vest da Teheran namerava da „poveća nivo“ u procesu obogaćivanja uranijuma. Te novosti su za Zapad bile „kao udarac mokrom krpom u lice“, rekao je Volfgang Išinger, nemački diplomata i jedan od organizatora, „bezbednosne konferencije“ u Minhenu, navodi Zidojče cajtung.

priredio: Jakov Leon

odg. urednik: Nemanja Rujević