Fabrika kondoma usred džungle | Mozaik | DW | 28.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Fabrika kondoma usred džungle

Oko 100 miliona kondoma proizvede se godišnje u fabrici na severozapadu Brazila. To je odličan primer održive i ekološki svesne privrede. Materijal je na dohvat ruke, a kondomi se dele besplatno.

U Šapuriju na severozapadu Brazila, nedaleko od bolivijske granice, mogu se čuti zvuci neobični za prašumu – zvuci mašine koji neumorno radi. To je „srce“ fanrike prezervativa u Šapuriju. Tu se godišnje proizvede 100 miliona prezervativa. Direktorka fabrike Dirlei Berš ponosna je na svoj pogon koji zapošljava 140 radnika iz regiona. I to nije jedini pozitivni efekat. „Ovaj projekat ujedinjuje više ciljeva: mi štitimo okolinu, zdravlje ljudi i prašume. A pokazuje i da se prašume Amazona mogu iskoristiti za održivi razvoj privrede“, kaže Berš.

Prašume Amazone kriju mnoga bogatstva - samo ih treba znati iskoristiti

Prašume Amazone kriju mnoga bogatstva - samo ih treba znati iskoristiti

Kontrole u kojima se kondomi pune vazduhom pod pritiskom, dokazuju da su prezervativi proizvedeni od kaučuka iz prašume mnogo elastičniji i čvršći odo onih koji se prave od kaučuka sa plantaža. Fabrika u amazonskoj prašumi radi već četiri godine i jedina je na svetu koja koristi kaučuk iz prirodnih šuma, a ne sa plantaža.

Prašuma kao bankomat

Fabrika živi od ljudi kao što je Duda Mendes. On zarezuje stabla kaučukovca koja daju sirovinu za kondome. Nakon nekoliko sati počinje da kaplje lateks. Duda Mendes ga hvata u posudicu čiji sadržaj potom izliva u veći vrč. Od kada on radi za fabriku kondoma, njemu i njegovim komšijama u regionu ide mnogo bolje. „Prašuma nam daje lateks, lešnike, drvo i voće. Živimo od nje. Mi je zovemo našim bankomatom“, priča Mendes.

Ali nije uvek bilo tako. Do pre nekoliko godina prašuma se tretirala sasvim drugačije – pustošila se i uništavala. Vlada je preselila seljake bezemljaše sa juga zemlje na severozapad, u region amazonske prašume. Ukupno oko 200.000 ljudi. Dobili su motorne testere i nalog da poseku šumu, stvore poljoprivredne površine i da ih obrađuju. Ali, to nije baš funkcionisalo. Mnogi su se odselili. Drugi su oboleli od malarije. Krčenjem šume uništeni su gotovo svi prirodni neprijatelji prenosnika te opake bolesti.

Pakt sa prirodom

Doseljenicima su dali testere i nalog da poseku šumu...

Doseljenicima su dali testere i nalog da poseku šumu...

Tako je i Eugenio Vakaro, jedan od doseljenika u prašumu, izgubio na stotine svojih prijatelja. On i drugi koji su ostali, jer nisu imali novca za selidbu, odlučili su da promene način razmišljanja i strategiju: „Shvatili smo da ovde ljudi žive i preživljavaju od kaučuka već 50 godina, a nama to ne uspeva ni pet godina. Zato smo rekli: stop! Nešto pogrešno radimo. A to je u stvari bio način na koji smo se odnosili prema zemlji, prema prirodi. To je bilo pogrešno.“

Primer su im postali skupljači kaučuka, objašnjava Luiz Cepi, italijanski sveštenik koji već 30 godina živi u tom kraju. On je saradnik Čika Mendeza, jednog od prvih aktivista zelenog pokreta koji se angažovao na zaštiti amazonske prašume. Luiz Cepi i danas zna da sa skupljačima kaučuka ode u šumu, prati ih dok prikupljaju lateks, mlečnu tekućinu koja se cedi iz stabla kaučukovca.

„Neverovatno je iskustvo satima hodati s tim ljudima kroz prašumu. Oni ništa ne nose sa sobom, a o šumi sve znaju. Uvek u njoj mogu da pronađu hranu i piće. Za njih džungla nije samo flora i fauna, već deo njihovog unutrašnjeg sveta. To sam naučio tokom godina idući s njim po šumi“, priča Cepi.

Kvalitetna sirovina, siguran prihod, zaštita zdravlja

...nakon čega su nastale ovakve slike. Od seče šuma nije bilo velike koristi, ali jeste štete.

...nakon čega su nastale ovakve slike. Od seče šuma nije bilo velike koristi, ali jeste štete.

Duda Mendez nosi svoj sveže isceđeni lateks na državno sabirno mesto s kojeg se onda odvozi u fabriku kondoma. Država plaća za mleko kaučuka zagarantovanu, fiksnu cenu. Tako Mendezova i mnoge druge porodice imaju siguran prihod. Duda je dalji rođak slavnog Čika Mendeza koji je dao svoj život za prašumu. Godine 1988. ubio ga je jedan veleposednik. Ljudi poput Dude nastavljaju njegovu borbu. „On je umro, ali njegove ideje i dalje žive. Njegova borba se nastavlja. Mi je nastavljamo i branimo našu prašumu“, kaže rođak legendarnog aktiviste.

Brazilska vlada svake godine besplatno deli 600 miliona kondoma za zaštitu stanovništva od polnih bolesti i neželjenih trudnoća. I tako se korisni krug projekta oko fabrike u amazonskoj prašumi zatvara.

Autori: Hulio Segador / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković