Evrozona u kiparskoj klopci | Evropa | DW | 17.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Evrozona u kiparskoj klopci

Tek što je Svetska banka procenila da je u Evropi najgore prošlo, problem Kipra postaje sve očigledniji. Jer tamo nije problem samo državni dug – nego i činjenica da same Kiprane njihova besparica uopšte ne uzbuđuje.

Još od prošlog leta Kipar je praktično bankrotirao. S obzirom na to da ta zemlja spada među najmanje zemlje evrozone (čak i ako se ne računa Vatikan ili San Marino), moglo bi se pomisliti da bi njegovo spasavanje za Evropu bila sitnica. Ali i sa brojem stanovnika koji je manji od nemačkog grada Kelna – i privrednim učinkom od oko 18 milijardi evra, što je jedva 0,15 odsto onoga što se proizvodi u zoni evra, čini se da je Kipar sve veći problem.

Zapravo, u ovom slučaju nije problem novac: za sanaciju Kipra bilo bi dovoljno „samo“ 17 milijardi evra, što je sitnica s obzirom da je evrozona već pokazala spremnost da Grčkoj pomogne sa najmanje 240 milijardi evra. Ali to bi onda značilo da bi pomoć iznosila gotovo onoliko koliki je i bruto društveni proizvod Grčke, što bi onda značilo i da bi ta mini-država bila zadužena stopom od 180 odsto BDP. A to je pak daleko iznad svih granica, ne samo po stabilnost evra, nego i za članstvo u Evropskoj uniji.

Nikozija odbija svaku umešanost njenih banaka u kriminal

Nikozija odbija svaku umešanost njenih banaka u kriminal

Ekonomski gledano, Kipar je nekakva mešavina Grčke i Irske. Kao kod grčkog suseda, i Kipar troši mnogo više nego što ima, uz institucije koje jedva funkcionišu. Ali slično kao i u zlatno doba investicija u Irskoj, bankarski sektor na Kipru je prepun novca, tako da su bilansi tamošnjih banaka devet puta veći nego što čitava zemlja privređuje u jednoj godini.

Nikolaus Hajnen, ekonomski analitičar Dojče banke, tu neravnomernost objašnjava jednostavnom činjenicom: veoma blagim zakonima koji regulišu finansijsko tržište. Oni su pak doveli do toga da je na Kipar otišlo mnogo kapitala – ali tamošnja država je „zaboravila“ da taj kapital iskoristi i da sredi sopstveno finansijsko tržište i institucije nadzora.

Izbor između kuge i kolere

Šta onda da se radi s Kiprom? S obzirom na to da se ne može prihvatiti da dug neke zemlje sa evrom kao platežnim sredstvom iznosi gotovo dvostruki godišnji dohodak zemlje, Međunarodni monetarni fond predlaže i Kipru oproštaj dela dugova kao što se to učinilo Grčkoj. Ali druge zemlje evrozone oštro odbijaju i samu raspravu o „rezanju“: Konačno, do pre samo godinu dana svečano su obećali da će Grčka biti apsolutni izuzetak. Ko će onda hteti da pozajmi novac drugim državama ako uvek postoji mogućnost da mora da se oprosti od dela tog novca.

Drugo rešenje je opet posegnuti za novcem poreskih obveznika u čitavoj evrozoni kako bi se pomoglo zemlji koja je dospela u nevolju. Ali i tu druge zemlje zone evra imaju ozbiljnih problema: zašto pomagati zemlji koja se i ne trudi ne trudi naročito da poboljša svoje institucije, koja želi da sebi priušti jednu od najnižih poreskih stopa u Evropi (10 odsto) – i koja je, povrh toga, poznata po tome što baš i ne pita previše odakle dolazi novac koji leže u njene banke.

Još pre pristupanja Evropskoj uniji sumnjalo da su mnogi ratni profiteri rata iz bivše Jugoslavije svoj novac sklonili na Kipar. Ta zemlja je, kao članica Evropske unije, omiljena odrednica i kriminalaca iz Rusije pa tako i „prljavog novca“ iz te zemlje. Prema procenama nemačke obaveštajne službe BND, reč je o najmanje 26 milijardi dolara novca iz Rusije koje je položen u kiparske banke. Zato i Berlin, kada se postavlja pitanje pomoći Kipru, odlučno postavlja svoj uslov: oštrije zakone i saradnju Kipra u borbi protiv ilegalnih transfera novca.

Kipru se ne žuri da bude „spasen“

S druge strane, Nikozija paušalno odbija svaku umešanost njenih banaka u kriminal, a ne razume ni zahteve za promenama u njenoj ekonomiji – naročito kad je reč o privatizaciji državnih preduzeća. Štaviše: čini se da se Kipru uopšte ne žuri da bude „spasen“ tako da se i pregovor otežu.

Nikolaus Hajnen, ekonomski analitičar Dojče banke

Nikolaus Hajnen, ekonomski analitičar Dojče banke

Ekonomista Dojče banke Hajnen otkriva nam i to je zaslužan za takvu taktiku zvanične Nikozije: njoj pomaže Nacionalna banka Kipra zahtevima za hitnom pomoći pri likvidnosti (ELA - Emergency Liquidity Assistance) koje temelji na kapitalu – a ne na ekonomskom učinku te zemlje. Drugim rečima: imovina koja je sakrivena na Kipru omogućava toj zemlji da zapošljava mašine za štampanje novih novčanica evra i da tako pokriva činjenicu da tamošnja država troši više nego što ima.

Povrh toga, Hajnen je uveren da Kipar taktizira: čak i ako Evropska centralna banka počne da odbija zahteve Nacionalne banke Kipra za svežim novcem, ta država je uverena da će joj onda pomoći Evropska unija – kao što je pomogla i Grčkoj i svim ostalim zemljama. U međuvremenu, Kipar pokušava da iskamči što bolje uslove za pomoć koju bi mogalo da dobije.

Da, pomoć stiže

Uprkos brojnim nedoumicama, jedva da ima sumnje da će paket pomoći za Kipar biti dogovoren. Kako se čuje u Briselu, samo se čekaju predsednički izbori na Kipru da bi se onda, već početkom marta, odlučilo o pomoći toj zemlji.

Za ekonomskog analitičara Dojče banke Hajnena nije sasvim sigurno to da li pomoć Kipru neće imati i politički i pravni epilog. On, naime, ukazuje na odrednicu Evropskog mehanizma za stabilnost ESM koji predviđa da se pomoć dodeljuje samo ako „fiskalni poremećaj neke zemlje evrozone ugrožava čitav prostor zajedničke valute“. Da li to važi i za Kipar sa njegovih 0,15 odsto bruto društvenog proizvoda EU?

To nikako nije jasno i zato Hajnen očekuje da će takva pomoć samo još više ohrabriti one političke snage koje su protiv evropske solidarnosti i koje će vrlo verovatno tu pomoć, čak i ako Berlin na nju pristane, osporiti pred Ustavnim sudom Nemačke.

Autori: Žang Danhong / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković