Evrosur – nadzor ili zaštita izbeglica?

Jedan veliki ured bez prozora je kontrolna centrala "Evrosura", novog sistema za nadzor spoljnih granica Evropske unije. Karta Evrope na ogromnom monitoru dominira u uredu Evropske agencije za zaštitu granica Fronteks u Varšavi. Na karti se mogu videti brojne male crvene tačke, koje kruže. "Svaka tačka znači da je stigla nova informacija u sistem", pojašnjava Mihael Jurič, projektni koordinator Evrosura. U Fronteksu to zovu "Incidents". Crvena tačka može da znači da je na tom mestu otkriven švercer, ali ona može da znači i da je otkriven brod s izbeglicama iz Afrike, koji se približava obali.

"Glavna komponenta Evrosura je da na raspolaganje stavi jednu mrežu kako bi se ugušio organizovani kriminal i spasile osobe, koje su se našle u opasnosti od brodoloma", pojašnjava Jurič. Zahvaljujući Evrosuru trebalo bi da se ubuduće bolje obrađuju podaci o dugoročnom razvoju stanja. S druge strane se u uredu u Varšavi nadaju i da će pomoću tog sistema ubuduće moći brže da reaguju kada su u pitanju nesreće na moru. Podsetimo, početkom oktobra je ispred obale italijanskog ostvra smrtno stradalo najmanje 390 afričkih izbeglica.

Gradi se "utvrđenje Evropa"

Do 2020. će taj novi sistem Evropsku uniju ukupno koštati 144 milijarde evra. Helikopterima, bespilotnim letelicama i satelitima se sakupljaju informacije, koje se unose u Evrosur. "Svaka pojedina članica EU odlučuje koje će informacije ostalima staviti na raspolaganje. Znači, ako Grci žele da znaju šta se događa ispred Lampeduze, onda je to u nadležnosti dogovora između Grčke i Italije", pojašnjava Jurič. Koji "incidenti" se dojavljuju i da li se to uopšte čini, zavisi i od graničnih službi pojedinih država članica. Kada se otkrije jedan čamac s izbeglicama, može da potraje i do šest sati pre nego što im se pritekne u pomoć.

Ali novi sistem ne izaziva samo zbog toga kritike. Organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč (HRW) prebacuje Fronteksu da ni sama ta agencija ne zna šta je htela da postigne sa novim sistemom. "Naša kritika je da prioritet nije jasno na spasavanju izbeglica. Sistem još nije u potpunosti sazreo", kaže Vencel Mihalski, predstavnik HRW u Berlinu. Dodaje da se s Evrosurom dalje izgrađuje "utvrđenje Evropa": "Fronteks je 'Veliki Brat' Sredozemlja, jer uloga Fronteksa je da vraća izbeglice. Pri tom bi ta agencija trebalo da štiti izbeglice."

Osim toga, moraju se u obzir uzeti i ljudska prava, napominje taj aktivista. "Izbeglice se otkrivaju pomoću visoke tehnologije i vraćaju se u njihove zemlje, gde im preti progon, mučenje ili čak smrtna kazna. U tome Evropska unija i Fronteks ne smeju da učestvuju", upozorava Mihalski.

Evrosur je samo "okvirni sistem"

Jurič priznaje da je naziv "Evrosur" pomalo nezgodno izabran. Jer je to u osnovi skraćenica od engleskih reči "european surveillance", što znači "evropski nadzor". "Ali, Evrosur je u suštini tek okvirni sistem, koji na raspolaganje stavlja različite instrumente, kako bi se obezbedila razmena informacija između zemalja članica", kaže Jurič. Istovremeno dodaje da Evrosur ne bi trebalo da predstavlja instrument zastrašivanja, jer, uveren je Jurič, Evrosur neće odvratiti izbeglice od njihove namjere da napuste svoju domovinu.

Hoće li Evrosur zaista spasavati ljudske živote, kako to tvrdi Fronteks, ili će se Evropa time još više izolovati, kako tvrde aktivisti za ljudska prava, pokazaće se nakon 1. decembra. Međutim, ono što je već sada jasno jeste da sistem može samo onoliko dobro da funkcioniše, koliko to bude dopuštala saradnja nacionalnih graničnih službi.

Autori: Fridel Taube / Marina Martinović

Odg. urednica: Ivana Ivanović