Evropsko-turski vizni rat

Za turskog premijera Ahmeta Davutoglua i njegov pregovarački tim, 4. maj je bio dan za slavlje. Savet Evrope predložio je državama-članicama Evropske unije da turskim građanima omoguće putovanje bez viza u zemlje šengenskog prostora. Hiljade građana te evroazijske zemlje radovalo se lakšem poslovanju ili pak lakšem odlasku na odmor.

Ali, radost je bila kratkog veka. Već sledećeg dana došlo je do eskalacije u odnosima između Ahmeta Davutoglua i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana. Davutoglu je iste večeri podneo ostavku.

Od tada su se neke stvari promenile. Erdogan je pre svega najavio da Turska neće da reformiše svoje antiterorističke zakone. Tako je odbio jedan od glavnih preduslova koji je Savet Evrope preporučio zemljama-članicama. Desetog maja Evropski parlament je obzanio da se zaustavlja rad na sporazumu o viznim olakšicama. Turski ministar za evropske poslove Volkan Bozkir rekao je da je „izgubio nadu“ da će do sporazuma uopšte doći. To je utisak koji dele mnogi građani Turske na istanbulskim ulicama.

„Strahujem da u ovom trenutku do dogovora uopšte neće doći“, kaže apotekar Berin Erdi. „I nadam se da to nije deo sporazuma sa EU o izbeglicama. Nikada ne bi smelo da se dogodi da izbeglice budu na stolu kao pregovaračko sredstvo. To je neljudski“, kaže Erdin. „On (Erdogan, prim. red.) radi samo za sebe. Njega ne interesuju vize, on se interesuje samo za to da niko ne dođe do tolike vlasti da može da mu stane na put.“

Kraj dogovora?

Davutogluova ostavka je čini se nagoveštaj kraja sporazuma o viznim olakšicama, koji bi Turcima omogućio slobodna putovanja u Evropu. Nacionalistički talas dolazi iz vladajuće Stranke pravde i razvoja (AKP). Sporazum o viznim olakšicama ranije je bio planiran kao deo opsežnijeg sporazuma između Turske i EU. Njime bi se omogućilo Evropskoj uniji da izbeglice koje preko Egejskog mora prelaze u Grčku vrati u Tursku. Tako bi Turska bila „čuvar na kapiji Evrope“.

Burhan Kuzu, jedan od glavnih Erdoganovih savetnika, zapretio je da će u slučaju da Evropa ne uspe da Turskoj ponudi vizne olakšice, Ankara da „pošalje izbeglice“. Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu jedan je od najvećih kritičara evropskih zahteva za reformom antiterorističkog zakona. „To da se nama govori da bi trebalo da reformišemo antiteroristički zakon u vreme kada se borimo protiv PKK i 'Islamske države', graniči se sa podrškom terorizmu“, rekao je on početkom sedmice u Beču na sastanku s turskim preduzetnicima. „Pred takvim zahtevima nećemo nikada popustiti.“

I listovi bliski vladi u Ankari promenili su gledište kada je reč o sporazumu o viznim olakšicama. „Oni koji su zakazali u humanitarnim stvarima, pokušavaju da stvore slabe tačke u borbi Turske s pretnjama koje za cilj imaju integritet naše zemlje“, piše Ibrahim Karagul iz vladajućoj stranci bliskog lista „Jeni Safak“.

Brige oko „turskog azilantskog talasa“

„Sadašnja definicija terorizma u Turskoj je suviše široka“, ukazuje Ozan Sarkar, direktor „Descartes Capital Advisors“, privatne firme koja u Turskoj sarađuje s međunarodnim investitorima. „Problem je taj što neko ko je u Turskoj okarakterisan kao terorista, u EU može komotno da podnese zahtev za azil. Evropska unija pak navodi da Turska mora da se pridržava svojih pravila, delom iz straha od turskog azilantskog talasa“, objašnjava Sarkar.

Nakon vojnog puča u Turskoj 1980, na hiljade političkih izbeglica zatražilo je utočište u Evropi. Mnogi i danas žive u Evropi. Sarkar takođe podseća na vreme pre puča, kada Turcima za najveći broj evropskih zemalja nisu bile potrebne vize. Nakon puča došlo je do promena.

A otkada je 1995. Turska pristupila carinskoj uniji sa EU, turska vlada je neprestano pokušavala da izdejstvuje popuštanje tih ograničenja. „Naravno da su vizne olakšice važan politički cilj za svakog turskog političara, bez obzira na to ko je na vlasti. Erdogan je stalno naglašavao da o tome pregovara i onda je došao Davutoglu i dospeo u centar pažnje“, kaže Sarkar. „Erdogan je poziciji predsednika dao mnogo više ovlašćenja nego što toj poziciji istorijski pripada“, dodaje Serkar. „On je prvi direktno izabrani predsednik zemlje. Međutim, on je doprineo ostavci premijera koji će biti biran tek u novembru. A to je neočekivano širenje njegove moći.“