1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Evropski upitnik za Srbiju sa 2483 pitanja

Upitnik Evropske komisije koji je juče (24.11.) stigao u Beograd ima za cilj procenu spremnosti Srbije da započne zvaničan proces pristupanja EU. Iako je veliki broj pitanja tipski, biće i onih, za Srbiju specifičnih…

default

Srbija mora da odgovori na 2483 pitanja

- Opišite ustavnu i institucionalnu situaciju u zemlji.

- Koliko imate registrovanih političkih partija?

- Koliki je procenat žena i pripadnika etničkih i nacionalnih manjina među parlamentarcima?

- Koliki je broj korisnika interneta u vašoj zemlji?

- Iznesite poslednje podatke o uvozu i izvozu zemlje.

- Kakva je struktura i brojnost diplomatske službe vaše zemlje?

- Opišite bilateralne odnose sa navedenim zemljama...

To su samo neka od pitanja koja se nalaze u Upitniku Evropske komisije. Odgovori na njih trebalo bi da daju precizne podatke o Srbiji, o njenim političkim i ekonomskim odrednicama, kao i o sposobnosti prihvatanja i primene evropskih standarda. Aleksandra Štiglmajer, iz Evropske inicijative za stabilnost kaže da se sve ove oblasti po važnosti tretiraju jednako.

„Evropska komisija sve oblasti i odgovore pažljivo razmatra, počev od poljoprivrede, sigurnosti namernica, energetike, poreza… Sve je podjednako važno, jer ukoliko postoje nedostaci u bilo kom od tih poglavlja, Srbija neće moći da pristupi Evropskoj uniji“, kaže Štiglmajer.

Serbien EU Stefan Fule bei Boris Tadic in Beograd

Evropski komesar za proširenje Štefan File i predsednik Srbije Boris Tadić

Ipak, postoje i razlike koda je reč, recimo, o broju pitanja. Srbija je, na primer, dobila 2483 pitanja, Hrvatska 4500, a Crna Gora 2178. Broj pitanja zavisi uglavnom od načina računanja, jer postoje pitanja i potpitanja, objašnjava Štiglmajer.

Svako ima svoja „specifična“ pitanja

Upitnici koje Evropska komisija šalje zemljama u procesu evrointegracija uglavnom su tipski. Međutim, svaka zemlja dobija i specifična pitanja koja se odnose na konkretno njen slučaj. Neka o takvih pitanja mogu i naknadno biti uručena.

U slučaju Hrvatske dodatno pitanje odnosilo se na prihvatanje pojma komandne odgovornosti definisane Rimskim statutom i statutom Tribunala u Hagu. U Evropskoj inicijativi za stabilnost smatraju da za Srbiju delikatna pitanja mogu biti ona koja se tiču saradnje Beograda i Prištine, saradnje Beograda i Tribunala u Hagu ili pitanja vezana za granicu Srbije sa Hrvatskom.

Iako Upitnik Kosovo tretira na statusno neutralan način, a od Srbije se traži da odgovori na pitanja koja se tiču teritorije Srbije bez Kosova pod Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, Evropska komisija očekuje konstruktivne odgovore Beograda kada je u pitanju odnos prema Kosovu.

„Kada je Srbija odgovarala na jedan manji upitnik, koji se odnosio na viznu liberalizaciju, ona je već bila konstruktivna i naglasila da na telu teritorije Kosova pod Rezolucijom 1244 nema efektivnu kontrolu i ne može da odgovori na neka pitanja“, objašnjava Štiglmajer.

Srbija je spremna za Upitnik

Karte von Kosovo Serbien Albanien und Montenegro

Evropska komisija očekuje konstruktivne odgovore Beograda kada je u pitanju odnos prema Kosovu

Odgovaranje na hiljade pitanja iz Upitnika veliki je administrativni izazov za svaku zemlju. Pitanja se dele različitim ministarstvima, kontrolišu, uobličavaju u jedan dokument i prevode. To je svojevrsan test o tome da li je zemlja spremna da i ubuduće odgovori na zahteve EU.

Srbija se, prema rečima njenih zvaničnika, već u velikoj meri pripremila za taj posao imajući na raspolaganju i uvid u upitnike koje su dobile druge zemlje regiona. „Zemlje uvek ’gledaju jedne od drugih’ i tako dobijaju inspiraciju, ali, na kraju, Srbija će morati da predstavi ono što su njena pravila i prakse, koje se razlikuju od drugih zemalja“, kaže Aleksandra Štiglmajer.

Ona ipak ne sumnja u spremnost i brzinu odgovora Srbije. „Srbija je već spremila mnoge odgovore. Biće joj lako da ih uredi i uobliči i završi posao“, smatra Aleksandra Štiglmajer

Ipak, trebalo bi naglasiti da je bilo slučajeva da Evropska komisija nije bila zadovoljna odgovorima pojedinih zemalja. Poslednji primer je Albanija, kojoj ove godine nije odobren status zemlje kandidata za članstvo u Uniji. Svoje mišljenje o Srbiji Evropska komisija bi trebalo da donese u drugoj polovini sledeće godine.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

  • Datum 25.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QHdw
  • Datum 25.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QHdw