1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Evropski parlament o "Berlinskoj deklaraciji"

Niko još tačno ne zna sadržaj takozvane « Berlinske deklaracije» koja povodom 50 godišnjice «Rimskih sporazuma», prema rečima šefa nemačke diplomatije Štajnmajera «treba da ojača poverenje gradana u EU».U Evropskom parlamentu u Strazburu danas je predsednik Saveta ministara i šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer diskutovao sa poslanicima o Berlinskoj deklaraciji koju 25. marta u Berlinu treba da usvoje šefovi država i vlada 27 zemalja članica.

Simbol 50 godina EU

Simbol 50 godina EU

Planirana Berlinska deklaracija još uvek nije detaljno formulisana, ali ona odredjuje političke diskusije u Evropskoj Uniji. Za 50. godišnjicu od potpisivanja Rimskih ugovora očekujemo konkretan tekst, rekao je šef nemačke diplomatije pred Evropskim parlamentom, i naglasio da evropski gradjani treba da ga razumeju ovaj dokument kako bi mogli da ga prihvate...

«Deklaracija će sadržati najvažnije zadatke koje treba obaviti u budućnosti, a tu spadaju energija i zaštita klime, kao i delotvorna evropska spoljna i bezbednosna poltika, takodje i zajedničko nalaženje rešenja u domenu ilegalnog useljavanja. «

«Berlinska deklaracija» ne bi smela da se svede na opisivanje uspeha koji su postignuti u poslednjih 50 godina u politici evropskog ujedinjenja, već ona mora da bude usmerena ka budućnosti, rekao je Štajnmajer. Promena klime takodje će biti tema i problem u budućnosti. To je sve tačno, odgovorio je Graham Watsom, šef Liberala u Evropskom parlamentu, ali je to i veoma uopšteno rečeno:

«Svi mi bismo želeli da doživimo prijatno iznenadjenje za jubilej, ali je pomalo bizarno da se diskutuje o zajedničkoj deklaraciji, ako se ne zna čak ni njen nacrt.»

I zaista, Nemci za sada od odrednice deklaracije drže u tajnosti, što mnogim poslanicima u Evropskom parlamentu sasvim ne odgovara. Proslava 50. godišnjice «Rimskih sporazuma» koja će biti svečano obelžena 25. marta u Berlinu treba da posluži i za nalaženje izlaza iz evropske krize nastale zbog neuspeha u usvajanju evropskog ustava. Uskoro će se navršiti dve godine od kada su na referendumu Francuska i Holandija odbacile evropski ustav, što je dovelo do paralize Evropske Unije, koja sa svojih 27 članica jedva da je sposobna da funkcioniše. Na kakvoj osnovi će se ubuduće donositi odluke, ko će zastupati spoljnu politiku i politiku bezbednosti EU, koje su zajedničke vrednosti, sve su to pitanja na koja treba da se nadje odgovor.

Berlinska deklaracija mogla bi da predstavlja putokaz za ostvarenje velikog projekta usvajanja Evropskog ustava iza čega stoje skoro sve partije u Evropskom parlamentu, kao i Martin Šulc, predsednik Socijaldemokrata u Evropskom parlamentu.

«Zašto su sa tekstom deklaracije skopčana tako velika očekivanuja, iako je to možda jedan od mnogih tekstova. Odogovor je jednostavn. Zato što mi svi delimo osećanje da smo na prekretnici, i svi smo nesigurni.»

Ovo osećanje nesigurnosti će nestati kada EU sa ugovorom stvori novu osnovu za rad. Nemačka je za vreme svog predsedavanja EU postavila cilj da se do leta izradi radni plan za stvaranje Evropskog ugovora. A najkasnije do izbora za Evropski parlament 2009. o ugovoru bi trebalo da glasaju sve zemlje članice EU. Liberal Graham Vatson kaže, najpre nam je potrebna Berlinska deklaracija i on Nemačkoj kao predsedavajućoj EU predlaže.....«Uradite to tako da bude kratko i razumljivo».

M. Drum