Evropski parlament će raditi protiv Evrope?

Desilo se ono što je malo ko mogao da zamisli. Relativno mala grupa konzervativnih političara okupljenih u pokretu Čajanka gurnula je američku supersilu u tešku krizu. Obami je teškom mukom pošlo za rukom da okonča blokadu uprave, takozvani shutdown i spreči državni bankrot. Ko u Evropi misli da je tako nešto ovde nemoguće, grdno se vara. Jer, politika blokade od strane desnih populista nije isključena ni u Evropskom parlamentu.

Nacionalisti ili bar protivnici evra jačaju širom Evrope. Ako se taj trend nastavi, postoji šansa da 2014. godine na izborima za Evropski parlament dobiju na uticaju. Mogle bi da se udruže i tako kreiraju politiku Evropske unije, tvorevine protiv koje se zapravo bore. U Briselu se ne računa s tim da bi Uniji onda pretila kompletna blokada, ali sve veći je strah od nečega što se naziva shutdown light – blažom verzijom blokade viđenje u SAD. U svakom slučaju, desničari će moći da odugovlače sa donošenjem zakona i bitno ometaju rad parlamenta. Franciska Keler, poslanica Zelenih, za DW kaže da reakcionarne grupe već sada blokiraju Evropski parlament.

Protivnici Evropske unije iz Francuske i Holandije žele da sarađuju. Gert Vilders, političar koji se bori protiv muslimanskih imigranata u Holandiji, preko Tvitera je već najavio sastanak sa Mari Lepen, francuskom desničarkom čija je partija naprasno postala najpopularnija u zemlji. Franciska Keler pretpostavlja da će reči pre svega biti o migrantima i izbeglicama. Uznemireni su i drugi evropski političari. „Porast populizma je trenutno najopasnija društveno-politička pojava u Evropi“, izjavio je italijanski premijer Enriko Leta za Njujork tajms. „Protiv toga se moramo boriti inače ćemo 2014. dobiti najantievropskiji parlament u istoriji“, upozorava on.

Čeka se potez umerenih konzervativaca

Proevropljani moraju da osvoje najmanje 70 odsto mandata kako bi se sprečila noćna mora populizma. Pri tome, desni populisti jačaju u skoro svim zemljama EU, njihove glavne teme su migraciona politika, mere štednje, odbacivanje EU i evra. Niska izlaznost bi protivnicima EU išla na ruku. Na prošlim izborima, juna 2009, izlaznost je bila nešto više od 43 odsto i time mnogo niža nego što je to uobičajeno na nacionalnim izborima – 60 do 70 odsto. „Što je niža izlaznost, što su birači ravnodušniji, tim je radikalima jednostavnije da osvoje većine“, kaže za DW Sergej Lagodinski iz fondacije Hajnrih Bel.

Sudeći po informacijama nemačkog javnog servisa, politički stratezi u Briselu očekuju da će posle izbora sledeće godine svaki peti poslanik Evropskog parlamenta zapravo otvoreno biti protiv Evropske unije. To znači da bi se broj takvih poslanika udvostručio. Za razliku od pokreta Čajanka u SAD, koji je deo uticajnih Republikanca, u Evropi se polazi od toga da će protivnici Evropske unije ostati relativno izolovani. „Opasno bi bilo kada bi u populizam skrenule druge konzervativne partije ili levica“ kaže Lagodinski.

Franciska Keler i mnogi drugi poslanici žele da vreme do sledećih izbora iskoriste za razvoj strategije protiv desnih populista. „Do sada su desni populisti u Evropskom parlamentu uvek sami sebi bili na putu, zavađeni zbog nacionalizama“, kaže ona i dodaje da je vrlo verovatno da se taj trend nastavi.

Autori: Ralf Bozen / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević