Evropski građani drugog reda!
8. april 2010.
Neđo Osman, Rom iz Skoplja, diplomirao je glumu na novosadskoj Akademiji umetnosti. Kao član Pralipea i Subotičkog pozorišta, gostovao je na mnogim pozorišnim festivalima - od Atine do Meksiko Sitija. Poslednjih dvadeset godina živi i radi u Kelnu. Iako je veoma uspešan u svojoj profesiji i dalje se bori sa predrasudama.
“Mislio sam da ja moram da promenim tu sliku - “Neromi” misle da mi nemamo talenat za obrazovanje i školu. Sve sam napravio da promenim tu sliku. Svejedno što nisam Rom koji prosi na ulici i što se krećem u intelektualnom krugu, među umetničkim svetom, opet osećam tu diskriminaciju.”
“Ne možemo se promeniti za 24 časa!”
Zbog svog izgleda, često u pozorištu dobija uloge razbojnika ili ubice. To je, kaže Neđo, prikriveni vid rasizma i diskriminacije i mnogo je opasnije od javnih napada, progona i šikaniranja kojima su Romi izloženi širom Evrope. Većina romske populacije teško se privikava na uređene uslove života, i za to postoje opravdani razlozi, smatra Neđo.
“Mi smo godinama bili negde na kraju civilizacije. Do juče smo živeli u kućama od kartona. Kada uzmeš jednu romsku porodicu i daš im normalnu prostoriju za život, naravno da oni ne mogu da se snađu, jer su do juče živeli u kolibici. Normalno da su u šoku i da im treba vremena. Ne možemo mi sebe da promenimo za 24 časa, nakon 1000 godina kako smo živeli.”
Sporazumi ostaju mrtvo slovo na papiru
Pre pet godina utemeljena je “prva dekada” Roma (2005. - 2015.) koju je iniciralo 8 država jugoistočne Evrope. Dekada predstavlja političku obavezu zemalja učesnica da na nacionalnom nivou sprovode programe i reforme, u cilju unapređenja položaja Roma. Prioritetne oblasti su obrazovanje, zdravlje, zapošljavanje i stanovanje. U 16 zemalja centralne i istočne Evrope osnovan je Fond za obrazovanje Roma, a sredstvima Fonda finansirano je 30.000 romske dece i studenata. Direktor Fonda Tobijas Linden komentariše.
“Vidimo velike promene u odnosu nacionalnih vlada prema Romima. Do pre pet godina Rome niko nije spominjao, a danas se o njima mnogo više govori. Problem je, međutim, taj što vlade zemalja sa velikom romskom populacijom nisu učinile dovoljno da promene same sebe. Doneli su niz zaključaka i potpisali mnogo sporazuma, ali ih većinom ne primenjuju u praksi.”
Autorka: Selma Filipović
Odgovorna urednica: Sanja Blagojević