Evropska unija ponosna na Nobelovu nagradu | Evropa od A do Š | DW | 15.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa od A do Š

Evropska unija ponosna na Nobelovu nagradu

Mnogi evropski političari nisu mogli da veruju. Priznanje doživljavaju kao podsticaj u teškim vremenima, kao poruku da treba da nastave sa radom. Međutim, neki ismejavaju dodelu nagrade Uniji.

default

EU

Brisel je već duže vreme pomalo deprimirajuće mesto: kriza evra i dalje je veliki teret Evropskoj uniji i svima kvari raspoloženje. Ali onda su iznenada procurile glasine o Nobelovoj nagradi za mir. Lica su se ozarila najkasnije oko 11 sati kad je Odbor za Nobelovu nagradu objavio svoju odluku. Užurbano su su organizovane konferencije za novinare.

Nemačko-francusko pomirenje: predsednik Miterand i kancelar Kol, 1984.

Nemačko-francusko pomirenje: predsednik Miterand i kancelar Kol, 1984.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je kako je to „velika čast za Evropsku uniju i svih 500 miliona stanovnika Evrope“. Naglasio je da je dodela nagrade „opravdano priznanje jedinstvenom projektu za dobrobit građana EU i celog sveta.“ A ona je takođe dokaz, zaključio je Barozo, „da je Evropska unija i u ovim teškim vremenima i dalje inspiracija državama i narodima širom sveta, i da međunarodna zajednica treba snažnu Evropsku uniju.“

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej izrazio je svoj ponos što je prepoznat trud EU oko uspostavljanja mira u Evropi. „Vekovima smo vodili ratove jedni protiv drugih. Stali smo tome na kraj. U EU ti ratovi više nisu mogući. Zato je EU zaista najveća mirotvorna institucija u svetskoj istoriji.“

„Odvažna i hrabra odluka“

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc rekao je kako je „duboko dirnut“ i „počašćen“ dodelom nagrade Uniji. Ističe da je Evropa „jedinstven projekat koji rat zamenjuje mirom, a mržnju solidarnošću.“ „Smisao Evropske unije je pomirenje, a ona time može drugim regionima u svetu da služiti kao uzor. Od Balkana do Kavkaza EU je svetionik demokratije i pomirenja.“

Herbert Rojl, predsednik frakcije nemačke Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije u Evropskom parlamentu ovo je povezao sa krizom evra: „Upravo je Nemačka imala enormnu korist od mira i blagostanja koji su nastali ujedinjenjem Evrope. Uz sva nastojanja za prevladavanje krize evra u vidu uvek moramo imati uspeh Unije kao mirovnog projekta.“ Sličnog je mišljenja i Rebeka Harms, kopredsednica Stranke zelenih: „Odluka je iznenađujuća i jednako hrabra! Evropska unija, nesavršena i poludovršena, uprkos svemu jeste jedinstven ujediniteljski i mirovni projekt! Divno je to što nas je Odbor za Nobelovu nagradu u vremenima krize podsetio na naše vrline!“

Politički veterani nagradu doživeli kao potvrdu

Novi jaz između Severa i Juga: protesti protiv Angele Merkel u Atini

Novi jaz između Severa i Juga: protesti protiv Angele Merkel u Atini

Bivši predsednik Evropske komisije Žak Delors u odluci Odbora vidi poticaj Evropi da izdrži: „Uprkos krizi, Evropa korača napred. Ona nije duga i mirna reka, ona se konsoliduje.“ Bivši francuski predsednik Valeri Žiskar Desten, koji se naročito zalagao za evropske integracije, o dodeli nagrade je napisao: „Ispravno je nagraditi i iskazati čast velikom uspehu uspostavljanja trajnog mira na evropskom kontinentu, koji je čitavu istoriju bio opustošen ratovima.“

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen pohvalio je „odlučujuću ulogu EU u lečenju istorijskih rana i promovisanju mira, pomirenja i saradnje u Evropi.“

Nobelova nagrada? Mora da se šalite!

Međutim, postoje i sasvim drugačija mišljenja. Recimo, britanski evroskeptici u Evropskom parlamentu ismejavali su dodelu Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji. Predsednik frakcije konzervativaca i reformista Martin Kalahan nagradu je nazvao zakasnelom prvoaprilskom šalom. „Nagrada je valjda dodeljena miru i harmoniji na ulicama Atine i Madrida“, glasila je sarkastična Kalahanova opaska. A Najdžel Feridž iz britanske Nezavisne stranke smatra da je „EU u protekle dve godine stvorila veliko neprijateljstvo između zemalja severne i južne Evrope.“ I tako je Nobelova nagrada za mir podelila i Brisel: velika većina noviju istoriju smatra potvrdom da je i trenutnu krizu moguće prevladati, dok manjina tvrdi da je projekat evropskih integracija propao. Utoliko je to ipak bio još jedan tipičan dan u Briselu.

DW.COM