Evropska unija ostaje otvorena i za druge

Litvanija će, kao i njene prethodnice u poslednje dve godine, u fokus svoje politike predsedavanja Evropskoj uniji staviti ekonomska pitanja. Jačanje ekonomske i monetarne unije, koordinacija ekonomskih i budžetskih politika zemalja članica, funkcionalna bankovna unija, jednom rečju, litvansko predsedavanje EU nastavlja putem rešavanja unutrašnjih ekonomskih pitanja Unije:

„Povratak poverenja u EU je prvi korak ka poboljšanju opšteg stanja evropske ekonomije. Da bi povratili poverenje građana moramo da radimo na održivom privrednom razvoju, koji jedini može rešiti visok nivo nezaposlenosti“, izjavila je predsednica Litvanije Dalija Gribauskaite, predstavljajući prioritete litvanskog predsedavanja EU. Pored ekonomije, koja i u narednom periodu nastavlja da bude evropski prioritet broj jedan, litvanska predsednica osvrnula se i na „otvorenost Evrope“.

„Iako smo neizbežno okupirani ekonomskim izazovima, ne smemo da zaboravimo ono što EU zapravo jeste, a to je Unija zasnovana na vrednostima, koja na prvom mestu obezbeđuje bolji život ljudi. Naša je obaveza da pokažemo građanima da Evropska unija može da raste i da ostaje otvorena za druge u godinama koje dolaze“, rekla je Gribauskaite.

Istočno partnerstvo u fokusu

Pozdravljajući napore EU u oblasti otvorenosti i proširenja, predsednica Litvanije, zemlje koja je pre nepunu deceniju i sama postala nova članica Unije, još jednom je čestitala Hrvatskoj na članstvu i dodala: „Uslovi za članstvo predstavljaju veliki izazov. Oni koji ih ispune vide EU kao otvorenu i spremnu da daje i prima“.

Iako poručuju da su prijatelji proširenja, koje prema njihovim rečima donosi „svežu krv“ u familiju evropskih zemalja, Litvanci nisu, za sad, predstavili konkretne predloge u pogledu mogućih novih evrointegracionih koraka zemalja Zapadnog Balkana za vreme njihovog predsedavanja. Pored otvorenih pitanja, za koje kažu da još uvek postoje sa Srbijom, Litvanci poručuju da će se voditi objektivnim kriterijumima i da će, „ako se dogovoreno u dijalogu Beograda i Prištine primeni, biti srećni da krenu napred sa ovim pitanjima“.

„Nažalost izgleda da je veoma teško napraviti progres u Makedoniji gde situacija zaista nije sjajna. Albanija takođe ima unutrašnjih problema i izgubila je početni zamah na putu ka EU. Videćemo šta je moguće da uradimo i sa Bosnom i Hercegovinom“, objašnjava za DW ambasador Litvanije u EU Raimundas Karoblis.

Sa druge strane, Litvanija ponavlja da će za vreme svog predsedavanja Unijom insistirati na jačoj integraciji EU i njenih istočnih partnera. Tim povodom u novembru će se organizovati i poseban samit u Viljnusu, kao korak ka postizanju političke asocijacije i ekonomske integracije Evropske unije i nekadašnjih sovjetskih republika.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković