1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Evropska unija i dalje nema alternativu

Evropska unija, sa svim svojim manama, i dalje je najbolji put kojim Srbija može da ide, saglasni su učesnici tribine koju su Dojče vele i B92 organizovali u Kulturnom centru Beograda.

Titel: Podiumdiskussion in Belgrad Beschreibung: Podiumdiskussion in Belgrad über Eurointegration Serbiens, die von DW und B92 mitgestaltet wurde. Teilnehmer: Jovan Teokarevic, Jelena Milic, Dragoslav Dedovic, Vladimir Kecmanovic. Moderation: Suzana Trninic. Datum: 26.6.2013. Fotos: Petar Savic/DW

Podiumdiskussion in Belgrad

Zapadnom Balkanu je mesto u Evropi – tako je pre deset godina glasila poruka Samita lidera EU koji je održan u Solunu. „Iz današnje perspektive radi se o velikom razočaranju, radikalnom produženju rokova za evropske integracije i Srbije i drugih zemalja“, rekao je Jovan Teokarević, profesor Fakulteta političkih nauka, na podijumskoj diskusiji koju su DW i B92 organizovali u Kulturnom centru Beograda. „Došlo je do razbijanja iluzija i, iako ceo proces nije stao, čekaćemo dugo na priliku kakvu će Hrvati dočekati u nedelju uveče, odnosno u ponedeljak ujutro“, smatra Teokarević.

Deset godina od solunskog obećanja Srbija ima principijelnu podršku da počne pregovore o pristupanju EU, ali će na konkretan datum – po svemu sudeći – morati da pričeka do januara i da do tada na terenu primeni ono što su na papir stavili Ivica Dačić i Hašim Tači. „Moramo da priznamo da mi i dalje nemamo primenjen sporazum sa Prištinom koji je potpisan u aprilu“, konstatuje Teokarević.

Solun 2003. - Zapadnom Balkanu je mesto u Evropi

Solun 2003. - Zapadnom Balkanu je mesto u Evropi

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanstke studije, veruje da je, uz sve teškoće, deset godina bio realan okvir u kojem Srbija može da stigne do pregovora sa EU. Navodi prepreke u vidu pobune Albanaca na jugu Srbije, pitanja Crne Gore, ubistva prvog reformskog premijera i novog statusa Kosova. „Nije mi jasno zašto se ovih dana državni vrh buni protiv mogućnosti da se održi još jedan Samit EU i da Savet još jednom pogleda kako teče implementacija sporazuma Beograda i Prištine. Ako su srpske vlasti iskreno ušle u taj proces, ne bi trebalo da ima problema“, kaže Milićeva.

Nemci su danas „negativci“

„Nemci su skeptični dok ne vide rezultate i to možemo da zahvalimo ponašanju pojedinih političara iz Beograda“, smatra Dragoslav Dedović, glavni urednik redakcije DW na srpskom jeziku. On podseća da je Angeli Merkel još 2011. u Beogradu obećano ukidanje paralelnih struktura na Kosovu, ali da to administracija Borisa Tadića nije uradila.

Dedović smatra i da izbori koji u septembru čekaju Nemačku igraju značajnu ulogu – vlada Angele Merkel ne želi da se učini ranjivom u predizbornoj kampanji i konačnu odluku prebacuje na sledeći saziv Bundestaga. „Zato Berlin kaže ‘da, ali’ što znači da, ako sve bude u redu, u januaru novi Bundestag samo treba da kaže konačno ‘da’.“

Drugačiji stav izneo je pisac i kolumnista Vladimir Kecmanović koji se pita „kakva je to zajednica ravnopravnih naroda u kojoj o nekoj konkretnoj odluci – recimo o datumu za Srbiju – odlučuje parlament ili Bundestag jedne zemlje?“

Beograd 2011. - nemačka kancelarka Angela Merkel i bivši premijer Srbije Mirko Cvetković

Beograd 2011. - nemačka kancelarka Angela Merkel i bivši premijer Srbije Mirko Cvetković

Jelena Milić primećuje da je ovih dana u srpskoj javnosti Nemačka prikazana kao bad guy, ali podseća da je ranije i Holandija predstavljana kao kočničar zbog insistiranja na saradnji sa Hagom. „Videćemo kada na red dođe pitanje bugarske manjine ili rumunskih crkava, onda ćemo shvatiti da nije u pitanju Bundestag nego konsenzus svih zemalja“, navodi ona.

Vanredni izbori izvesni

Evropske integracije su poslednjih nedelja smeštene u jednu jedinu reč – datum. Učesnici diskusije saglasni su da je taj famozni datum tesno povezan sa raspisivanjem vanrednih izbora u Srbiji. „Ova vlada je uspešna i u tome koliko je menjala realnost – naročito u odnosima sa Kosovom – a još je uspešnija u prikazivanju svog uspeha“, kaže profesor Teokarević. Dodaje da srpska vlast traži neku vrstu medalje, koja bi konkretno mogla da predstavlja pobedu na sledećim izborima. „Zato mislim da su izbori mogući i pre i posle datuma“, kaže on.

Srpska vlast od potpisivanja briselskog sporazuma govori da je uradila sve što je u njenoj moći i da je zaslužila datum. Tako se stvara win-win situacija, primećuje Dragoslav Dedović. „Ako ne dobiju datum onda mogu da okrive Brisel i Berlin i da, poput Dačića, kažu da smo prevareni – i sa tim idu na nove izbore. Ako dobiju datum, onda će reći da su uspešni – i sa tim će ići na izbore. U svakom slučaju mogu da računaju sa podrškom biračkog tela“, dodaje Dedović.

Gde to ide Srbija

Osim aktuelnih pitanja, diskusijom koju je moderirala autorka Kažiprsta B92 Suzana Trninić dominirale su i temeljne dileme – gde se to Srbija zaputila i kakva je ta Evropska unija kojoj se teži. Pisac Vladimir Kecmanović smatra da je evropska ideja sjajna na papiru, „ali da se praksa veoma udaljava od te ideje“. On je ostalim učesnicima diskusije rekao da sve njihove reči „imaju smisla u okviru zadatih tema, ali sve te zadate teme liče na kafkijansu grotesku“.

Kecmanović smatra da su istok i jugoistok Evrope nakon pada Berlinskog zida ekonomski devastirani i „dovedeni u kolonijalni status“ u čemu su „žestoko participirale i zemlje EU“. „Sada mi se čini da bi ulazak u EU značio verifikaciju kolonijalnog statusa, o čemu ne govori samo pozicija istočnih zemalja u Uniji, nego još bolje govore Grci, Španci, Portugalci i Italijani“, kaže Kecmanović, misleći na posledice ekonomske krize.

Teokarević je replicirao da je teza o kolonijalnom odnosu „potpuno pogrešna“ i sumirao tri doživljaja Evropske unije u Srbiji i drugim aspirantima: EU se vidi kao bankomat, reformsko sidro ili instrument kojim se pomaže rešavanje teških pitanja. „Nijedan od ovih elemenata EU nije zastario ni u vreme krize“, smatra Teokarević.

„Mi nećemo postati toliko uređena zemlja kao Nemačka – što je pošlo za rukom i nekim državama koje su ušle u EU mnogo posle Nemačke – ali hajde da postanemo bar kao baltičke zemlje koje su danas potpuno drugačije uređene nego što su bile u kolinijalnom odnosu kada su bile okupirane od Sovjetskog Saveza“, dodaje ovaj politikolog.

Nema pravih alternativa

Ima mnogo načina da se ilustruje zašto je Evropska unija dobar cilj za Srbiju, smatra Jelena Milić. Kaže da jezive slike zagađenja koje vidimo u Singapuru ili Pekingu ne mogu da se vide u Evropskoj uniji. „Slušamo stršne priče o femicidu u Indiji, o etničkim sukobima u Kini – danas je u sukobima stradalo 27 policajaca i Ujgura – to su stvari koje se ne čuju iz Evropske unije“, dodaje Milićeva.

EU i dalje nema alternativu

EU i dalje nema alternativu

Kecmanović je više puta naglasio da „Srbiju u EU ne čeka blagostanje“, ali je priznao da ne vidi bolji put za zemlju. Kako ni iz Brisela ne teku med i mleko, dodaje, nije bitno da li će pregovori o pristupu početi šest meseci pre ili kasnije.

Iako u javnosti saradnja sa istokom figurira kao alternativa evropskom putu, ona ne može da predstavlja ozbiljnu ponudu jer „Rusija nije u stanju da uredi ni samu sebe“, a „Kina je predaleko i želi da bude globalni igrač“, smatra profesor Teokarević. Dodaje da je veoma mala ponuda međunarodnih aktera koji bi bili korisni Srbiji sada i u budućnosti. „Kada se spoje ta slaba ponuda i preveliki problemi, mislim da osim Evropske unije nema drugog rešenja.“

Slično razmišlja i Dragoslav Dedović koji kaže da je Evropska unija od osnivanja uspešna na dva koloseka – ratovi u okviru te zajednice su postali nemogući, a doprinela je i razvoju ekonomije. On vidi način da se ubrza pregovarački proces Srbije. „Treba razviti strateško prijateljstvo i savezništvo sa Zagrebom i Ljubljanom koji su već prošli te procese. Ne bismo smeli da iz lažnog nacionalnog ponosa ponavljamo put majmuna kroz lavirint do banane, po sistemu pokušaja i pogrešaka“, zaključuje Dedović.

Kompletan snimak diskusije u Kulturnom centru Beograda možete pogledati OVDE.

Autor: Nemanja Rujević, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković