Evropska privreda se oporavlja, ali…

Prognoze o daljim privrednim kretanjima u EU biće poznate narednog meseca i u novembru bi Evropska komisija konačno mogla i zvanično da potvrdi da je privredna kriza prošla. Evropski komesar za monetarnu politiku Žoakin Almunia, međutim, podseća da bi se tada takođe trebalo prestati i sa politikom daljeg zaduživanja.

„Ako naše prognoze potvrde da bi 2011. mogla biti godina oporavka, to bi bio pravi trenutak da polako počnemo sa obustavljanjem programa pomoći, ali i konsolidacijom privrede. To naravno ne znači da neke države sa tim procesom ne mogu da počnu i pre 2011. godine.“

Pojačati ulogu policije

Trenutno se većina članica Evropske unije protivi tzv. paktu stabilnosti, koji ograničava zaduživanja pri budžetskom deficitu većem od tri odsto od društvenog bruto proizvoda. Komesara Almuniju posebno je pogodila politika grčkih vlasti koje su se poslužile obmanom i umesto stvarnih deset, pregovarali su o deficitu od šest odsto.

Podjednako važno pitanje je jedinstveno nadgledanje finansijskih kretanja na tržištu EU. Resorni ministar u švedskoj vlasti koja predsedava Unijom, Anders Borg kaže:

„Preživeli smo veoma teška vremena na finansijskom planu, sada bismo morali da se pozabavimo jačanjem uloge policije u tom procesu.“

O tome je međutim na nivou EU teško postići konsenzus. Pre svega je Velika Britanija ta koja bi da ostane po strani, štiteći svoju Londonsku berzu. Razgovori na tu temu će ipak biti nastavljeni i to najverovatnije na Samitu najavljenom za narednu sedmicu.

Ko to ne plaća porez?

Druga podjednako važna tema su malverzacije u plaćanju poreza. Austrija i Luksemburg su izrazile protivljenje inicijativama koje bi podrazumevale veću prekograničnu kontrolu na tom planu. Automatska razmena informacija država članica EU bi se, prema mišljenju austrijskog ministra finansija Jozefa Prela, odrazila na investiocine prilike.

„Ja sam želim da na tom planu postoji potpuna transparetnost, a ne da se onda pojedine države kriju iza argumenata kojim štite takve proizvode. Ako budu izrazile spremnost da razmenjuju informacije onda nije na mestu da u određenim situacijama kažu: postoje proizvodi o kojima mi ništa ne znamo.“

Iako i ovo, ali i pitanje finansiranja projekata za zaštitu klime, ostaje otvoreno šefovi vlada i država svakako će ponovo razgovarati o tome na predstojećem samitu.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Jakov Leon

Odgovorni urednik: Ivan Đerković