Evropska pomoć Palestincima bez trajnih rezultata | Politika | DW | 27.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Evropska pomoć Palestincima bez trajnih rezultata

Palestinci zavise od finansijske pomoći spolja. Autonomne vlasti bi se, bez te pomoći, raspale. Jedan od važnih donatora je i Evropska unija. Uprkos tome, uticaj Unije je u tim područjima ograničen.

epa02951936 A handout photograph provided by the Palestinian Authority shows Palestinian President Mahmoud Abbas meeting with European Union Foreign and Security Policy Chief Catherine Ashton (L) in Strasbourg, France, 05 October 2011, as the Palestinian Authority tries to strengthen its UN bid at statehood. EPA/THAER GANAIM/HANDOUT HANDOUT EDITORIAL USE ONLY/NO SALES

Catherine Ashton und Mahmud Abbas

Ponuda Evropljana zvučala je obećavajuće: položite oružje, a zauzvrat ćemo vas finansijski podržavati u izgradnji vaše države. Palestinci bi trebalo da uvide da će od prekida oružanih sukoba imati i ekonomsku korist. Računica koja stoji iza toga - onaj kome ide dobro ekonomski, taj nema interesa da vodi rat. „Mir uz pomoć blagostanja“, tako bi se moglo nazvati to osnovno načelo evropske pomoći Palestincima koje datira još s početka devedesetih godina prošlog veka.

Palestinian soccer fans sit under a large banner showing the late Palestinian leader Yasser Arafat, during a World Cup qualifier game against Thailand in West Bank city of Ramallah, Thursday, July 28, 2011. The Palestinians' hopes of a World Cup place were dashed on Thursday when their team could only draw 2-2 with Thailand, who made it through to the third round of Asian qualifiers with a 3-2 aggregate victory. For the Palestinians, the loss marked a disappointing end to a World Cup qualifying campaign that had become a symbol of nation building.(Foto:Sebastian Scheiner/AP/dapd)

Jaser Arafat

Godine 1993. izraelski premijer Jicak Rabin i palestinski vođa Jaser Arafat su u Oslu potpisali mirovni sporazum. Taj dogovor trebalo je da bude kamen-temeljac za palestinsku državu. U međuvremenu, obojica su pokojni, ustanovljavanje palestinske države je dalje od ostvarenja nego ikad, a narod gotovo i da ne oseća ekonomske pogodnosti mira, uprkos milijardama koje kao pomoć šalje Evropska unija.

Posebno teško u Pojasu Gaze

„Paralelno s mirovnim procesom dogodio se ekonomski pad u palestinskim područjima“, kaže Margaret Johansen sa Instituta za mirovna istraživanja i bezbednosnu politiku univerziteta u Hamburgu. Privredni odnosi između Izraela i palestinskih područja nisu se poboljšali, već pogoršali.

Posebno je teško stanje u Pojasu Gaze, koji je Izrael skoro potpuno izolovao. Tamo je na vlasti islamistički pokret Hamas. Većina robe se uvozi iz Egipta kroz sistem podzemnih tunela, dok je bilo kakav izvoz vrlo teško ostvarljiv. Industrija je uništena, a nezaposlenost velika.

Protesti zbog rasta cena u Hebronu na Zapadnoj obali

Nasuprot tome, Zapadna obala u kojoj vlada Fatah, u poslednje dve godine doživljava ekonomski rast. „Ali to nije rast koji se može održati“, upozorava Johansen. „Novac stiže spolja. Bez tog novca ni Zapadna obala ne bi bila u stanju da svom stanovništvu ponudi ekonomsku perspektivu.“ Teretni i putnički saobraćaj, kaže Johansen, blokiraju brojne izraelske kontrolne tačke. „Ko da investira u neko takvo područje, za koje ne zna kako će se razvijati?“

A photograph supplied by the Palestinian Authority shows Palestinian President Mahmoud Abbas (R) and Prime Minister Ismail Haniya as they attend a coalition government meeting in the Gaza Strip on Thursday, 05 April 2007. EPA/ADB ALHALIM ABU ASKAR-PALESTINIAN AUTHORITY EDITORIAL USE ONLY +++(c) dpa - Bildfunk+++

Lideri Fataha i Hamasa: Mahmud Abas i Ismail Hanija

Referent za Bliski istok u humanitarnoj organizaciji „Mediko internešenel“ Cafrir Koen ovako opisuje značenje pomoći koju Evropska unija šalje Palestincima. „Palestinske autonomne vlasti se nisu raspale i u tom pogledu je ta pomoć imala uticaja. Ali to da li je ona doprinela miru, o tome već može da se diskutuje naročito kada uporedite koliko je novca stiglo i gde smo danas s rezultatima.“

„EU bi trebalo da sarađuje sa Hamasom“

Svejedno, dodaje Margaret Johansen, pomoć Evropske unije imala je pozitivan efekat. Evropljani su se angažovali oko organizacije izbora, izgradili su postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda i pomogli u uspostavljanju policijskih snaga na Zapadnoj obali. To su sve „stvari koje imaju smisla“.

Glavni problem i Johansen i Koen vide u tome što se Evropska unija ne zalaže dovoljno za palestinsku državu. „Ja tu od strane EU ne vidim nikakvu inicijativu“, žali se Johansen. „Evropska unija, čini se, nema ni želje ni snage da doprinese okončanju izraelske okupacije“, dodaje Koen.

Prema mišljenju Margaret Johansen, glavni cilj politike EU jeste izolacija islamističkog Hamasa. „To je fobija koja Evropljane sprečava da vode pragmatičnu politiku koja ima budućnost. Smatram da je to greška.“ Podela Palestinaca samo šteti. „Od odlučujuće je važnosti da se dva dela Palestine ponovo slože. Zbog toga bi Evropska unija trebalo da sarađuje sa Hamasom.“

Otkako je Hamas u Pojasu Gaze preuzeo vlast, Evropska unija je prekinula sa slanjem pomoći u to područje. Evropljani novac daju samo još Organizaciji UN za pomoć palestinskim izbeglicama UNRWA.

Evropska unija ionako, u poređenju sa SAD, ima samo ograničeni uticaj i kod Izraelaca i kod Palestinaca. Ali za to su Evropljani sami krivi: „EU ima veoma mnogo strpljenja“, kaže Margaret Johansen. Ona se nada da će to što tamo radi jednom dati rezultate. "Ja mislim da je koncentracija na pomoć u razvoju i uzdržanost koju je do sad EU pokazivala na političkom planu, vrlo štetna.“

Autori: Nils Nauman / Snježana Kobešćak

Odg. urednica: Ivana Ivanović