„Evropska kraljica“ u Londonu | Izbor iz štampe | DW | 28.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

„Evropska kraljica“ u Londonu

Nemačka štampa danas veliku pažnju posvećuje jučerašnjoj poseti Londonu, kancelarke Angele Merkel, kao i presudi Zemaljskog suda u Hanoveru, kojom je bivši nemački predednik Kristijan Vulf oslobođen optužbi za korupciju.

Noje osnabriker cajtung: „Merkelova odbacije reformu EU, što Velika Britanija priželjkuje. Istovremeno, ona zna da Evrope bez Kraljevstva ne bi smelo da bude. To bi ugrozilo njenu stabilnost. Kancelarka dakle čini sve, kako Britance ne bi otvoreno zastrašivala. Nije pokretala temu o prisluškivanju britanske tajne službe, koja je sakupljala podatke kao i NSA. Premijeru Dejvidu Kameronu upravo to odgovara – problema već ima dovoljno. Mnogi Britanci se žale, da je EU preskupa i nadmena. Žele da je napuste. Loša ideja: Bez EU, Velika Britanija ne bi bila nezavisna, već politički izolovana. I finansijski pogođena: samo uvozna carina bila bi opterećenje za zemlju, koja polovinu svoje robe prodaje u EU. Bez obzira što Kameron to zna, on svojim zemljacima mora da ponudi referendum na kojem će odlučivati o ostanku u EU. Tim potezom se nada da će 2015. godine ponovo biti izabran. Do 2017. godine mogao bi da pridobije evro kritičare. Da li će mu to uspeti, pod znakom je pitanja. U otkačeni homor Britanaca spada i to što našu kancelarku, koju nazivaju „evropskom kraljicom“ u anketama vide kao mnogo sposobniju od Kamerona. Ta procena bi mogla da bude tačna.“

Angela Merkel Rede Ober- und Unterhaus England

Merkelova u britanskom parlamentu

Špigel: „Ni jednom rečju kancelarka nije spomenula mogućnost izmene evropskih ugovora, što je iz Kameronovog ugla neophodno. Sada nije vreme za „tehničke diskusije“, objasnila je. Najpre je potrebno definisati političke ciljeve, potom može da se razgovara o pravnim pitanjima. Britanac je morao da se zadovolji sa rečenicom da se u veću EU do sada pronašlo rešenje za sve probleme: „Gde ima volje, postoji put.“ Različite poruke Merkelove, ostavile su posmatrače u Londonu zbunjene: da li ona veruje da su radikalne reforme moguće do 2017. godine? Ili želi da uz male kozmetičke izmene, Kamerona zadrži vezanog uz arhitekturu EU? I kancelarki i premijeru je odgovoralo da se rasprava o reformama odloži do daljnjeg. Kameron još nije izneo koja bi sve briselska ovlašćenja preneo na nacionalni nivo. A do tada ni Merkelova ne dozvoljava do joj se gleda u karte.“

Frankfurter Rundšau: „U vreme dok se na istočnim evropskim obodima događaju krvavi protesti, na jednom ostrvu se spori oko sitno štampanih stavki iz EU ugovora. Tim iz Poljske, Francuske i Nemačke prošle sedmice žurio je u Kijev kako bi posredovao u okončanju nemira, međutim Velika Britanija nija bila deo pregovaračkog tima. Za vreme Margaret Tačer, posle 1989, kraljevina je važila za oduševljenog zagovornika prihvatanja istočnoevropskih zemalja u EU. Britanci sada moraju da se odluče. Mogu da nastave svoju tradiciju otvorenosti prema svetu, ili ostaju po strani.“

O jučerašnjoj oslobađajućoj presudi Suda u Hanoveru, kojom je bivši nemački predednik Kristijan Vulf oslobođen optužbi za korupciju, Vestdojče cajtung piše: „Kristijan Vulf je pobedio. On, koji je izgubio funkciju, ženu, kuću, a u očima mnogih i čast, sada nakon oslobađajuće presude stoji kao pobednik. Ali gde ima pobednika, mora biti i poraženih. To nisu samo državni tužioci, čija istraga je dovela do ostavke saveznog predsednika. Kada se govori o pobedi i porazu, i medije treba spomenuti kao gubitnike, zbog kampanje koju su vodili. Ali i kad se na kraju nikakva krivica ne dokaže, mediji imaju veoma važnu ulogu u društvu da rasvetle sve nepravilnosti. Na oslobađujaću presudu ne bi smelo da se posmatra samo kao na pravno dovođenje stvari u red, već bi ona trebalo da doprinese Vulfovij medijskoj rehabilitaciji.”

Lauzicer rundšau: “Presuda je za Vulfa unutrašnje oslobađanje. Olakšanje je juče moglo da se vidi. Njegova briga je uvek bila istorijsko tumačenje: on će doduše u istorijske knjige ući kao prvi predsednik protiv koga je vođen krivični postupak. Ali moraće da se doda da je proglašen nedužnim. To mu je uspelo. Izgubio je funkciju, uništena mu je karijera, raspao se brak, a narušen mu je ugled. To je mnogo više od onog što bi većina ljudi mogla da podnese. Iz tog razloga i zato što je ga je sud oslobodio optužbi, sada mora da se prestane sa progonom bivšeg predsednika. Vulf je pravno gledano rehabilitovan. Sada ima pravo da u miru sredi svoj život i izabere nove stvari sa kojima će se baviti, u kojoj god oblasti to bilo.“

Autor: Boris Rabrenović
Redakcija: Jakov Leon