Evropska investiciona banka sve manje prisutna u Nemačkoj

Evropska investiciona banka nije mnogo poznata u javnosti. Ali ona je najvažnija evropska finansijska institucija. Osnovana je 1958. godine i njeno sedište je u Luksemburgu. Ona dodeljuje dugoročne kredite za velike projekte regionalnog razvoja Evropske unije – za programe infrastrukture, zaštite životne sredine, stimulaciju preduzeća i tako dalje.

Nemačka infrastruktura je u lošem stanju. Ulice i autoputevi su puni rupa, u školama sa zidova otpada malter, u mnogim državnim kancelarijama rastu gomile akata, jer nedostaju kompjuteri. 1995. godine je u Nemačkoj u javnu infrastrukturu još investirano 2,2 procenta bruto nacionalnog proizvoda, prošle godine, medjutim, samo 1,4 odsto. To uznemirava i Evropsku investicionu banku, kaže njen potpredsednik Volfgang Rot.

«Mi danas u Nemačkoj ne samo da nemamo dovoljno investicija, već imamo situaciju, koja ide u suprotnom smeru. Infrastruktura se raspada. Istovremeno u Evropi i u čitavom svetu postoji jedan apsolutni tabu, što znači nema povećanja poreza. Dakle od poreza nema dovoljno novca za održavanje i poboljšanje infrastrukture. Ali ima dosta privatnog novca», ističe Rot.

Rot smatra da se upravo taj privatni novac narednih godina mora pojačano koristiti. Čarobna reč glasi PPP, to je skraćenica za Pablik prajvat partneršip. Tu zajednički rade državni i privatni nosioci projekata. Preneto u praksu to bi moglo da znači da, recimo, gradnju i održavanje jedne škole, pa čak i službu kućepazitelja država prepušta privatnom investitoru, da bi kasnije plaćala samo korišćenje objekta. Cilj PPP-a je da se službe u infrastrukturi ponude povoljnije i efikasnije nego što to država može da učini.

Odgovarajući pilot projekti su već u toku. Tako se u Kelnu i Ofenbahu trenutno preko sto škola modernizuje i sanira privatnim sredstvima. Isto tako Savezno ministarstvo saobraćaja je pokrenulo pet pilot projekata u vezi sa autoputevima. Jedan od tih projekata je gradnja jednog ulaza na Autoput 8 izmedju Bubeshajma i Augsburga. U finansiranju tog projekta učestvuje i Evropska investiciona banka sa 50 odsto troškova. Ako investitor može da obezbedi polovinu investicione sume, onda banka načelno može da preuzme drugu polovinu uz povoljne kredite na rok od 25 do 30 godina.

«Naša banka je u Nemačkoj prošle godine investirala oko 6 milijardi i 300 miliona evra, od čega 70 odsto u novim saveznim zemljama. Medjutim, mi imamo problem da investiramo u novim saveznim zemljama, jer tamo jednostavno nedostaju sredstva za sufinasiranje», kaže Vofgang Rot.

Zato je za njega praktično privatno finansiranje neizbežno, čak i ako zbog toga gradjani moraju da snose deo troškova za korišćenje izgradjenih objekata.

« S jedne strane svako zahteva optimalan sistem puteva, optimalan sistem obrazovanja, optimalan školski sistem i tako dalje. A istovremeno svako zahteva niže poreze. I onda je jasno da kombinacija privatnog i državnog finasiranja predstavlja alternativu za budućnost», naglašava potpredsednik Evropske investicione banke Volfgang Rot. A to mora da shvati i nova savezna vlada u Berlinu.