Evropska centralna banka

ESCB za glavni cilj ima održavanje stabilnosti cena u evrozoni. Među najvažnijim zadacima su definisanje i sprovođenje monetarne politike u zemljama Evropske ekonomske i monetarne unije (EMU), upravljanje zvaničnim monetarnim rezervama, podsticanje nesmetanog odvijanja platnog prometa i deviznih transakcija. ECB je pri tome jedina institucija koja može da odobri nalog za izdavanja novčanica evra u Evropskoj ekonomskoj monetarnoj uniji.

Prema Sporazumu iz Maastrichta, ECB je nezavisno telo i ne podlaže političkom uticaju. Raspolaže i sopstvenim budžetom od pet milijardi evra, kojim raspolaže 17 nacionalnih centralnih banaka. Najveći udeo u tom budžetu ima Nemačka.

Upravljačka tela

ECB i ESCB osnovani su 1993. godine Sporazumom o Evropskoj uniji, ali su ove dve institucije sa radom počele tek 1998. ESCB uvođenjem evra u bezgotovinskom platnom prometu. Zamenile su Evropski monetarni institut koji je osnovan 1994. u okviru ekonomske i monetarne unije. Sedište Evropske centralne banke je u Frankfurtu na Majni.

Vrhovni organ za donošenje odluka jeste Upravljački savet banke, kojeg čine Izvršni odbor i guverneri nacionalnih centralnih banaka 17 država članica EU, koje su uvele evro. Odluke se donose jednostavnom većinom, pri čemu svaki član ima pravo na jedan glas.

Odluke Saveta sprovodi Izvršni odbor koji se sastoji od predsednika i potpredsednika i još četiri člana. Članove odbora imenuju predsednici i premijeri država evrozone na mandat u trajanju od osam godina, bez mogućnosti ponovnog izbora. 1. novembra 2011. guverner italijanske centralne banke Mario Dragi preuzeo je dužnost predsednika Evropske centralne banke od Žan-Kloda Trišea.