1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Evropljani skloni čestoj promeni posla

Ekonomska kriza u velikoj meri uzima svoj danak na tržištima rada širom Evropske unije. Procenjuje se da je od početka krize do sada u EU izgubljeno oko četiri miliona radnih mesta.

U potrazi za poslom i preko interneta

U potrazi za poslom i preko interneta

Istovremeno zaposleni Evropljani skloni su čestoj promeni posla, tako da se procenjuje da svaki peti radnik u EU u toku godine promeni svoje radno mesto. Sa druge strane u Evropi je i veliki broj onih koji su duže od godinu dana bez posla.

Evropa se danas bori sa najvećom stopom nezaposlenosti u poslednjih deset godina, a pun udarac ekonomske krize na tržište rada se tek očekuje. Predviđa se da će nezaposlenost u EU preći deset procenata. Mladi, manje stručni radnici, kao i oni zaposleni na određeno vreme poneli su najveći teret krize na tržištu rada.

Mere koje su do sada primenjene u državama članicama EU, u borbi protiv nezaposlenosti, donele su izvesne rezultate, ali i pokazale da nisu dovoljne. Portparolka Evropske komisije, Šantal Hjudžiz kaže:

„Iako je ekonomska kriza imala jak uticaj na tržišta rada širom EU, gde je do sada već izgubljeno 4 miliona radnih mesta, kratkoročne mere u zemljama članicama uspele su u izvesnoj meri da ublaže efekte krize. Sa druge strane, te mere nisu dovoljne da bi obezbedile i uspešan izlazak iz krize. One tako moraju biti potpomognute dugoročnim strukturalnim reformama koje bi obezbedile održiv oporavak.“

Ovakve reforme, prema mišljenju evropskog komesara za zapošljavanje, Vladimira Špidle, neophodne su kako za budućnost evropskog tržišta rada, tako i za tranziciju ka ekonomiji koja će sve više biti zasnovana na niskoj proizvodnji štetnih gasova.

Zaposleni dinamični, nezaposleni teško do novog posla

Poslednja istraživanja pokazuju i da je evropsko tržište rada mnogo više dinamično nego što se to smatralo. Tako svake godine oko 22 odsto radnika širom EU promeni posao. Takva dinamičnost sada se može primetiti gotovo u svim državama članicama, i više nije svojstvena samo za tzv „feksibilne“ zemlje po pitanju promene radnih mesta, kao što su Velika Britanija i Danska, gde svake godine gotovo jedna četvrtina zaposlenih promeni radno mesto:

„Interesantno je da se napomene da na nivou EU oko jedne petine svih zaposlenih godišnje promeni svoj posao. Istovremeno ono što se pokazuje kao zabrinjavajući rezultat jeste da ukoliko između dva posla radnik napravi pauzu od godinu dana teško se posle vraća na tržište rada.“

Iako je broj „dugotrajno nezaposlenih“ Evropljana imao trend opadanja od devedestih na ovamo, poslednje brojke pokazuju da skoro 45 procenata nezaposlenih u EU ne nalazi posao više od godinu dana, dok taj procenat u SAD iznosi 10 odsto.

I klimatske promene utiču na tržište rada

Globalna borba protiv klimatskih promena uticaće na to da će i tržište rada u EU morati da se prilagodi potrebama nove „zelene“ ekonomije. To će zahtevati gašenje jednog broja postojećih radnih mesta, otvaranje novih, kao i prekvalifikaciju izvesnog broja radnika.

Za početak novo tržište tzv „zelenih“ poslova, zahtevaće veći broj visoko stručne radne snage, dok će manje stručni radnici morati na dodatnu obuku. U Briselu je poručeno da EU već sada mora da radi na planovima za potrebnu preobuku.

autor: Marina Maksimović, Brisel

odg. urednik: N. Jakovljević

  • Datum 23.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Kdhp
  • Datum 23.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Kdhp