1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Evropljani nemoćni pred gasnom krizom

Gasna kriza bila je glavna tema rasprave poslanika u Evropskom parlamentu u Strazburu. Poslanici su razočarani i Kijevom i Moskvom, a Češkoj, kao predsedavajućoj Evropskoj uniji, prebacuju zbog lošeg menadžmenta.

Evropska unija za sada ne uspeva da reši problem snabdevanja gasom

Evropska unija za sada ne uspeva da reši problem snabdevanja gasom

Ostatak Evrope ima loše karte u sporu oko gasa između Ukrajine i Rusije. Dva puta su te države najavljivale nastavak isporuke gasa, dva puta je to obećanje prekršeno. I dok stanovništvu u Bugarskoj, BiH, Srbiji i Slovačkoj i dalje preti da u sred zime imaju hladne radijatore, Evropski parlamentarci traže izlaz iz krize.

„Posmatramo istu igru koja se odvijala i protekle dve zime. Ovo je bilo predvidljivo. Smatram da imamo loš krizni menadžment“, kritikuje šef poslaničkog kluba socijaldemokrata Martin Šulc.

Evropska unija, odnosno Češka kao predsedavajuća, prekasno su posredovali u sporu. Markus Ferber iz Hrišćansko socijalne unije (CSU), smatra da krivicu za to snosi vlada u Pragu.

„Češki premijer Mirek Topolanek ima veliku averziju prema vladi u Moskvi. To se može pravdati istorijskim razlozima, ali kao predsedavajući EU, on mora da bude u stanju da razumno pregovara s ruskim liderima Putinom i Medvedevim.“

Evropa ne sme ostati zavisna od ruskog gasa

Neuspešna misija - Topolanek i Putin

Neuspešna misija - Topolanek i Putin

Parlamentarci izbegavaju raspravu na temu ko je u stvari kriv za izbijanje konflikta i prestanak dotoka gasa. Ipak, oko nekoliko zaključaka vlada saglasnost poslanika u Strazburu. Ukrajina je izgubila glas države koja je pouzdana tranzitna zemlja za isporuke gasa, a Rusija je zavrtanjem ventila na gasovodima sebi učinila medveđu uslugu.

„S obzirom na rusko ponašanje jako je naivno sada raspravljati o partnerskim odnosima, što traži Brisel, ali i Berlin. Partnerski odnos podrazumeva da se obe strane ponašaju razumno, o čemu, u slučaju Rusije, ne može biti govora“, kategoričan je poslanik liberala Aleksander Graf Lambsdorf koji zato traži da se preispitaju odnosi s Rusijom.

Poslanici zelenih zatražili su da EU zauzme oštriji ton i prema Ukrajini i prema Rusiji. Svima je bilo jasno da, dugoročno gledano, Evropa mora da se oslobodi zavisnosti od pojedinih isporučilaca energenata. U tu svrhu bi u lukama trebalo da se izgrade terminale za pretakanje tečnog gasa, koji bi se onda mogao dopremati brodovima. Više pažnje mora da se pokloni obnovljivim izvorima energij, a njeno rasipanje mora se smanjiti.

U jeku aktuelne „gasne krize“, svoju šansu da podignu glas videli su i zagovornici korišćenja atomske energije, kao što je Markus Ferber:

„Nedopustivo je da Nemačka gasi svoje najsigurnije atomske elektrane, dok države srednje Evrope razmatraju da ponovo u pogon stave nuklearke istog tipa kao što je ona u Černobilu.“

Parlamentarce u Strazburu ipak malo ko sluša kada je riječ o tome koje izvore energije će pojedine države koristiti u budućnosti. To pitanje se još ne rešava na nivou Evropske unije. Za to su odgovorne vlade zemalja članica.

  • Datum 14.01.2009
  • Autor Peter Hajlbruner
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GY1a
  • Datum 14.01.2009
  • Autor Peter Hajlbruner
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GY1a