Evropa „zagubila“ plan za Kirgiziju

List Berliner cajtung komentariše krizu u Kirgiziji:

„Pre tri godine nemačka vlada se hvalila da je tokom njenog predsedavanja u Evropskoj uniji, u prvoj polovini 2007, pripremljena strategija Unije za Srednju Aziju. „Put svile“ trebalo bi ponovo oživeti, sanjario je tadašnji ministar spoljnih poslova Štajnmajer.

Danas Kirgiziji preti građanski rat. Rusi upozoravaju na opasnost od podele zemlje i avganizacije Kirgizije. Amerikanci zvone na uzbunu. Samo se ništa ne čuje iz Brisela i Berlina gde bi Štajnmajerov naslednik Vestervele morao biti u posedu strategije za Srednju Aziju. Razlog je što je Evropska unija odavno zaboravila sopstvenu srednjoazijsku strategiju, a sa njom i na Kirgiziju“, piše Berliner cajtung.

Povodom posete nemačkog ministra odbrane Karl Teodora Gutenberga Avganistanu list Lajpciger folkscajtung piše:

„Otkako se avganistanski predsednik Hamid Karzai distancirao od Zapada, a ankete pokazuju da gotovo dve trećine nemačkih građana odbija angažovanje u Avganistanu, mnogi se pitaju zašto se još uopšte bore na Hindukušu. S obzirom na promenjene okolnosti u području Kunduza, odavno je jasno da nemački vojnici više nemaju odgovarajuću opremu i naoružanje. To što Gutenberg sada obećava haubice i nova oklopna vozila ne rešava problem… Osim toga, više oružja i više vojnika znači i više sukoba. A veliko je pitanje može li se sa više oružja obezbediti mir. Pred nemačkim političarima je velika odgovornost da sve to objasne skeptičnim građanima i procene rizik po sopstvene vojnike“, piše Lajpciger folkscajtung.

O Nemcima u Avganistanu piše i list Rajniše post:

„Bundesver u Kundusu nema muke samo sa Talibanima – američki saveznici bez pitanja su preuzeli komandu u području koje je u nadležnosti Nemaca. Trenutno na sever Avganistana stižu hiljade američkih padobranaca, jer veliki delovi regiona više nisu pod kontrolom što je bruka za Nemačku. Američki komandant Stenli MekKristal ne propušta priliku da saveznicima stavi do znanja da smatra da su zakazali. Njegova poslednja izjava jeste da nemački vojnici nisu obučeni za žestoke borbe. Pritom MekKristal dobro zna da navodna nespremnost za borbu nije posledica nemoći vojnika, nego je to direktiva nemačke politike. U međuvremenu, kako se saznaje, nemački oficiri u komandi međunarodnih snaga sklonjeni su u stranu. MekKristal iduće nedelje dolazi u Berlin - na razmenu mišljenja kako je zvanično saopšteno. Zapaljivih tema je svakako dovoljno za tu razmenu mišljenja.“

Povodom zahteva opozicije da se ponovo razgovara o mandatu nemačkih vojnika u Avganistanu list Nirnberger nahrihten piše:

„Zaista se u sadašnjoj odluci o misiji u Avganistanu mnogo govori o stabilizaciji i obuci avganistanskih snaga bezbednosti. O mrtvima i pogibiji nemačkih vojnika nema ni reči. Upravo tog prikrivanja Nemcima je dosta. Onaj ko želi da podrži vojnike, kao što je, prema sopstvenim rečima, to želeo ministar odbrane Gutenberg najnovijom posetom jedinicama u Avganistanu, mora da otvori poštenu raspravu o promenjenim okolnostima.“

Komentator lista Minhner merkur primećuje:

„Talibani nisu nedisciplinovana horda kakvim bi mnogi rado da ih predstave, nego u najmanju ruku borci obučeni od strane veterana iz inostranstva koji se ne plaše smrti. U Berlinu to odavno znaju, a zašto prećutkuju sasvim je jasno. Naime, broj poginulih samo će rasti, pobeda je sve dalje. I zato bi trebalo ubrzati potragu za izlazom.“

Na sledećoj strani:

Čemu se nada Obama?

Čemu se nada Obama?

Povodom sastanka na vrhu o nuklearnoj bezbednosti, list Merkiše odercajtung piše.

„Tradicionalnim sredstvima teško da može nešto da se učini protiv nuklearnog terorizma. Dok je takozvane otpadničke države još moguće zastrašiti pretnjama, ta strategija ne pomaže u slučaju fanatičnih ekstremista. Jedina mogućnost da se zaustave jeste sprečiti ih da se dokopaju nuklearnog materijala i neophodne tehnike. U završnoj deklaraciji sastanka u Vašingtonu nema odgovora na mnoga pitanja i svet nije postao sigurniji čemu se Obama nadao. Pa ipak, uspelo mu je bar da okupi za konferencijskim stolom čelnike 47 država.“

Povodom debate o tome kako postupati prema članicama evrozone koje imaju veliki budžetski deficit, list Noje osnabriker cajtung piše:

„Do sada Evropska komisija je delovala nemoćno kada je trebalo preduzeti mere protiv članica koje imaju preveliki deficit. Gotovo ne postoji mogućnost uvođenja sankcija. Međutim, neophodne su oštre kazne za zemlje koje učestalo krše pravila – u protivnom Brisel deluje smešno. Zato je u redu da Brisel dobije veća ovlašćenja, mada je mešanje u budžetsku politiku članica osetljiva tema. Fond za spasavanje u praksi predstavlja ostvarenje ideje nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea o Evropskom monetarnom fondu, mada se tako ne zove. Važniji od imena su uslovi pod kojima se odobrava novac iz tog fonda. Oni bi morali biti takvi da pozajmice budu pre izuzetak, nego pravilo.“

Povodom oslobađanja zatočenika iz baze Gvantanamo na Kubi, list Zeksiše cajtung piše:

„Pragmatizam je obeležje politike. Pojavljuju se razlike i razočaranja – Vašington okleva kada je reč o zaštiti klime, Nemačka nije baš spremna da većim brojem svojih vojnika podrži američku strategiju u Avganistanu. Baraku Obami ne odgovara ni oklevanje Berlina da primi oslobođene zatočenike iz Gvantanama. Činjenica je da bez podrške spolja američkom predsedniku neće uspeti da ukine zatvor. Ranija obećanja berlina da će pomoći u zatvaranju tog mračnog poglavlja ne smeju ostati samo prazna obećanja. To bi, naime, bilo sledeće razočaranje (u odnosima dve zemlje).“

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević