1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Evropa sve starija

Dok broj stanovnika u Aziji i Africi raste u Evropi je evidentan nešto drugačiji trend. Evropljana je naime sve manje i sve su stariji. To se obično objašnjava sledećom rečenicom: Evropa je „žrtva“ sopstvenog uspeha.

default

Irci ne moraju da strahuju. Uprkos dužničkoj krizi broj novorođenčadi u toj zemlji najveći je u Evropskoj uniji. Prema koeficijentu u Irskoj, žena u toj članici Unije rađa 2,07 dece. Nakon Irske, u samom vrhu po broju dece su skandinavske zemlje. Zatim slede Francuska i Velika Britanija.

Zaposlene žene imaju više dece

Dete i/ili karijera?

Dete i/ili karijera?

Aksel Plineke radi na Institutu za privredna istraživanja u Kelnu. Zadužen je i za obrazovnu politiku i analize tržišta rada. On pokušava da ustanovi šta je razlog znatno većem broju dece u pomenutim državama. Naime, prvi razlog moglo bi biti tržište rada u kojem se žene osećaju integrisano. Dakle, nije reč samo o infrastrukturi koja omogućava veću brigu o deci, već je i socijalno okruženje takvo je kultura u tim državama naklonjenija deci, tvrdi Plineke.

Doduše, mora se priznati da je natalitet u EU ponovo u porastu. Evropljanka u proseku rađa 1,6 dece. To su podaci kojim raspolaže Evropska komisija, koji ukazuju i na to da je sve više starijih, neudatih žena koje odlučuju da postanu majke. Pretpostavlja se i da je briga o porodici na nacionalnom nivou, koja podrazumeva i veću finansijsku podršku roditelja, urodila plodom. Ali to nije dovoljno. Da bi se nivo nataliteta održao, neophodno je da koeficijent rođene dece iznosi 2,1.

Evropa žrtva sopstvenog uspeha

Evropljani u svakom slučaju stare: Prosečni Evropljanin živi 76 godina, a Evropljanka - 82. Trebalo bi ipak navesti i da se te brojke od države do države prilično razlikuju. U Italiji, Francuskoj i Nemačkoj žive najstariji muškarci. Na istoku Evropu su muškarci u proseku nešto mlađi i imaju nešto kraći životni vek. Ali i ti krajevi Evrope treba da računaju na istu sudbinu za 50-ak godina. Bolji životni standard u Evropi, omogućio je duži životni vek Evropljana. I broj smrtnosti novorođenčadi takođe je značajno opao, naročito u Rumuniji i Bugarskoj. U izveštaju Evropske komisije demografske prilike na starom kontinentu objašnjavaju se rečenicom: Evropa je „žrtva“ sopstvenog uspeha.

Sve više starih osoba opterećuje socijalni sistem

Sve više starih osoba opterećuje socijalni sistem

Sve to prilično opterećuje nacionalne socijalne sisteme. Gde je manje ljudi u radnom odnosu, manje je doprinosa za penzije i socijalne fondove. Narednih godina će u penziju i prve generacije, rođene nakon Drugog svetskog rata. EU očekuje da će 2014. godine broj zaposlenih početi znatno da opada.

Problemi na jugu Evrope

Pošto je sve više penzionera i izdvajanja iz socijalne kase su sve veća. Neke procene govore i tome da će broj ljudi sa demencijom od 2050. biti udvostručen, a to znači da će biti neophodna daleko veće sredstva za njihovo negovanje.

Aksel Berš-Supan je direktor minhenskog Centra za ekonomiju starenja na Maks-Plank-Institutu i stručnjak za socijalnu politiku. On ne veruje da će demografska slika Evrope tako drastično odraziti na privredna kretanja. „Negativnih efekata svakako može biti, ali ne možemo sa sigurnošću reći da će tako i biti“, kaže taj stručnjak. Mlađi radnici će verovatno morati da računaju na plaćanje većih doprinosa, ali ako radnici u poznijim godinama odluče da duže rade, to bi moglo da se kompenzuje, tvrdi Berš-Supan.

Treći faktor - migracije

Migracije pomažu

Migracije pomažu

Treći faktor koji se odražava na demografske prilike u Evropi jesu migracije. Prema podacima Evropske komisije, migraciona kretanja imaju daleko veći uticaj nego natalitet. U Evropskoj uniji trenutno živi oko 20 miliona stranaca. Za pola veka, gotovo svaka treća osoba u EU imaće strano poreklo. Migracije su za ovog stručnjaka moguće rešenje problema.

Međutim, on ne tvrdi da bi se time stanovništvo u Evropi podmladilo: „Za tako nešto bi bila potrebna daleko masovnija migracija“.

Autori: Dafne Gratvol / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 25.10.2011
  • Ključne reči evropa
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/12ydi
  • Datum 25.10.2011
  • Ključne reči evropa
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/12ydi