Evropa plaća, a ništa se ne pita
2. septembar 2010.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton nedavno je ovako sažela cilj evropske politike na Bliskom Istoku: „Mislimo da bi na ovim pregovorima, u roku od dve godine, trebalo da bude postignut sporazum koji bi doveo do nezavisne i demokratske Palestine, koja bi u miru i bezbednosti živela zajedno sa Izraelom i ostalim susedima.“
Ali, čini se da je ovaj cilj dalje nego ikada, a Evropljani od pregovora u Vašingtonu malo šta očekuju. Razloga za to ima na obe strane. Na palestinskoj, jer je radikalni Hamas uspostavio vlast nad Pojasom Gaze, a zvanična palestinska uprava de facto vlada samo na Zapadnoj obali. Pokret Hamas je do sada odbijao da prizna Izrael ili da se odrekne od nasilja.
Naselja i blokada Gaze
Na izraelskoj strani, Evropskoj uniji priređuju brige nastavak izgradnje naselja na Zapadnoj obali i blokada Pojasa Gaze. Kada je izraelska vlada izvršila napad na konvoj pomoći namenjen pojasu Gaze, pri čemu je poginulo i više građana EU, u Briselu su kritike pljuštale na sve strane.
„Ovo je tragedija za Izrael, zato što je izgubio zdrav razum i smisao za međunarodno pravo“, rekla je tada Veronik d Kezer, belgijska poslanica u evropskom parlamentu.
Znači, obe strane, Palestinci i Izraelci, Evropskoj uniji otežavaju vođenje efikasne politike sporazumevanja. Pri tome je EU najveći donator palestinskih autonomnih vlasti, sa milijardom evra godišnje. Bez ovog novca ne bi se mogao održati deo javnih usluga u Palestinskim oblastima. Ali, problem za EU jeste što se mnogo toga radi u malim koracima i međunarodna javnost sa time uopšte nije upoznata.
Autori: IKristof Haselbah / Mirjana Kine Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević