Evropa investira u budućnost

Dok Evropska unija ubrzano traži rešenje pomoću kojeg bi se izvukla iz finansijske krize, dotle evropski preduzetnici razvijaju sopstvenu strategiju. Oni ne mogu da čekaju političare, planove moraju da razvijaju sami kako bi, bez obzira na dužničku krizu, bili spremni za borbu sa globalnom konkurencijom. Njihova poruka glasi: bez obzira na finansijski debakl, ulažemo više novca u istraživanja i razvoj.

Prema rezultatima jednog istraživanja koje je sprovela EU, vodeći preduzetnici do 2014. godine svoje investicije godišnje planiraju da povećaju za četiri odsto. Najveće investicije planiraju računarska i programerska branša. Oni računaju na godišnje povećanje investicija od oko jedanaest odsto. Oliver Kopel iz Instituta za nemačku privredu iz Kelna kaže da takve vesti ohrabruju. „Investitori time pokazuju da i u teškim privrednim vremenima investiraju u istraživanja i razvoj. Sa druge strane finansijska kriza takođe je pokazala šta se dešava sa zemljama kao što su Grčka, Italija i Španija koje su u poslednjih deset godina veoma malo investirale u istraživanje i razvoj2, kaže Kopel: „Istraživanje je jedan od najvećih pokretača privrednog razvoja i nije ni čudo što se te zemlje ne nalaze u dobroj situaciji“.

Zaostatak za konkurencijom

Istraživanje Evropske unije bilo koncentrisano na preduzetnike koji budžete za istraživanje i razvoj planiraju dugoročno. Zbog toga finansijska kriza kod tih preduzeća još nije mnogo i direktno uticala na budžete. Međutim, to nije slučaj sa manjim preduzećima. Zbog toga rezultati istraživanja EU ne prikazuju celokupnu sliku investicija u istraživanje i razvoj. Trenutna spremnost preduzeća za investicijama mogla bi da ukaže na neophodnost i važnost promene trenda.

Donedavno je izgledalo da će Evropa zaostati za inovacijama. Organizacija za privrednu saradnju i razvoj (OECD) je pre dve godine na sebe skrenula pažnju najavom da će se povećati zaostatak na relevantnim konkurentnim tržištima u SAD i Japanu. Taj zaostatak je još uvek primetan.

„Evropa zbog toga ne sme da sedi skrštenih ruku“, upozorava Evropska komesarka za istraživanje, inovacije i nauku Mare Gegin-Kvin. „Evropa je zadovoljna u mnogim oblastima, ali ne smemo sebi da dozvolimo da budemo samozadovoljni. Proizvodimo više naučnih publikacija nego SAD, ali naše publikacije su manje citirane od američkih. Drugim rečima: zaostajemo u najboljim istraživanjima sa velikim učincima. Osim toga, i konkurencija je postala veća otkako su Kina i ostale zemlje u ubrzanom privrednom razvoju uzele učešće u trci“.

Krađa ideja

Sa druge strane, evropske firme profitiraju od globalizacije, ne samo zato što je na primer Kina važno tržište za proizvode iz Evrope, nego i zbog sve veće saradnje u istraživanju i razvoju među firmama. Tom temom se bavi i profesor Radu Popesku-Zeletin, šef nemačkog Frauenhofer-instituta FOKUS, koji se bavi temama informacione i komunikacione tehnologije.

Međutim, on istovremeno postavlja i pitanje: „Da li se danas može povući granica između Evrope i Kine? Mnoge kineske firme su u evropske firme investirale relativno mnogo novca, što na neki način pokreće kinesku trgovinu. Sa kineskim firmama sarađujemo veoma intenzivno. Mislim da je ta borba u stvari postala više saradnja“.

Sukob ipak izbija na videlo kada je reč o zaštiti intelektualnog vlasništva. Kineske firme često se ne osvrću na optužbe da kopiraju tuđe ideje. Zbog toga nije ni čudo da se evropske firme u studiji Evropske unije o istraživanju i razvoju, žale da moraju da ulože velike napore kako bi zaštitile intelektualno vlasništvo.

Autori: Ralf Bozen / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković