Evropa i religija
24. septembar 2007.
„U pitanju su Francuska i Belgija koje u svom ustavu imaju laicizam i koje nisu pristale da se odnos sa religijom uspostavi preko Evrope, rekao je socijal- demokrata Džo Lajnen, iz Evropskog parlamenta.
Nemačka, Španija, Italija ali i druge države EU bi pozivanje na religijska načela svakako prihvatile. Evropski parlament je to odbio. Pa ipak politika na evropskom nivou nije bezbožna ili nereligiozna. Crkve imaju lobističke kancelarije, te se njihovi zahtevi čuju i uvažavaju. U osnovnom evropskom ugovoru koji treba da bude napisan do kraja godine, potvrdjuju se religiozne i hrišćanske vrednosti kao što su solidarnost i socijala pravednost, mišljenja je Hans Gert Petering presednik parlamenta.
„Moramo reći da su hrišćanske vrednosti i hrišćanska slika čoveka prisutni u ugovoru.“
Iako je u Evropi 75 odsto hrišćana, ne insistira se na hrišćanstvu, da se ostale religijske grupe ne bi osećale zapostavljenim.
U hali parlamenta može se pronaći sve što čovek može da zamisli: knjižara, banke, fitnes klub ali i jedna prostorija u kojoj se svakog četvrtka ljudi mole, nezavisno od verske pripadnosti. Verskih simbola u zgradi nema. Predsednik parlamenta Petering se ipak nada da će se religijske ideje jednog dana naći u tekstovima evropskog ustava.
Medjutim, Džo Lajnen iz ustavne komisije ne vidi tu mogućnost:
„Posebno Poljska i Italija su pokušale da odnos prema religiji unesu u evropski ugovor. Na poslednjem samitu je jasno ustanovljen mandat. Dakle, tu neće biti izmena. Za ovu rundu je ta tema zatvorena.“