1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Evropa bez političke volje za Balkan

Da ima političke volje u EU, blokade na putu Zapadnog Balkana ka članstvu u Uniji mogle bi biti otklonjene, ali malo je verovatno da će se na jesen ubrzati evrointegracioni procesi, procenjuju u agenciji „Stratfor“.

Evropska unija - tako blizu, a tako daleko

Evropska unija - tako blizu, a tako daleko

U situaciji kada je ekonomska kriza u Evropi u punom jeku, a tome se još pridoda i već postojeći „zamor proširenja“, kao i pitanje ratifikacije Lisabonskog ugovora, koji pored Irske, mora da preskoči Poljsku, Češku, a u slučaju pada vlade Gordona Brauna i stepenicu Velike Britanije, mali su izgledi da na jesen dođe do najavljenog zamaha u procesu koji bi Zapadni Balkan vodio ka članstvu u Evropskoj uniji. Pored toga, puno izgovora, kao i nedostatak političke volje unutar EU, razlozi su za zastoj i blokadu evrointegracija Zapadnog Balkana, smatra stručnjak geopolitičke obaveštajne kompanije „Stratfora“, Marko Papić:

„Problem je što u ovom trenutku nema političke volje u EU. Da ima te volje, svi problemi koji sad postoje bili bi nebitni. Da ima političke volje, Sloveniji bi se reklo da drugačije razgovara sa Hrvatskom. Da ima političke volje, evropska dvadesetsedmorica bi mogli nešto da kažu i Grčkoj u vezi Makedonije, ali i Holandiji kada je u pitanju Srbija. Ako postoji samo politički razlog blokiranja hrvatske ili srpske aplikacije, onda bi mogla da se napravi i kontra-politička volja. Do toga nije došlo, a ostale zemlje članice Unije koriste holandski i slovenački stav kao izgovor za usporavanje integracija Zapadnog Balkana.“

U poslednjem izveštaju „Stratfora“, koji se bavi pitanjem proširenja Evropske unij, stoji i to da „prozapadna vlada u Beogradu najverovatnije ne zna gde se kriju ili kako da nađe“ preostala dva haška optuženika.

Gde ima interesa nema emocija

Potpredsednik SAD Džozef Bajden tokom posete Beogradu 20. maja 2009.

Potpredsednik SAD Džozef Bajden tokom posete Beogradu 20. maja 2009.

U EU trenutno postoje neslaganja oko toga kojim bi redosledom trebalo pristupiti eventualnom proširenju. U pitanju nisu emocije već interesi - bilo ekonomski ili političko-bezbednosni.

Tako se Austrija i Italija zalažu za kandidature Hrvatske i Srbije, jer bi želele da prvenstveno srede situaciju u sopstvenom komšiluku. Na tapetu je i kandidatura Islanda, koji ima podršku nordijskih zemalja, a i sam je već jednom nogom u EU, kako zbog jedinstvenog ekonomskog tržišta sa EU, tako i zbog članstva u Šengen zoni.

Sa druge strane, kad je reč o Bosni i Hercegovini, to je prema mišljenju Marka Papića, „pandorina kutija“ za Evropsku uniju.

„Pandorina kutija“ na Zapadnom Balkanu

A „pandorina kutija“ na Zapadnom Balkanu može se ponovo otvoriti, upozorili su Amerikanci Evropljane. Iako se Balkan uopšte ne nalazi među prioritetima američke administracije, ni sadašnje, kao ni prethodne, poseta potpredsednika SAD Džozefa Bajdena tom regionu bila je svojevrsna poruka Evropi da se gubljenjem evropske perspektive za Zapadni Balkan, ponovo može otvoriti „zamrznuti problem“. Papić objašnjava:

„Za Evropsku uniju, političko-bezbednosna situacija ne može da se sredi bez konkretnog ulaska Zapadnog Balkana u EU. Analize ’Stratfora’ ukazuju na to da je razlog što ovih godina nije bilo bezbednosnih problema na Balkanu bila upravo evropska perspektiva tog regiona. Onog momenta kad ta perspektiva postane prazna priča, Evropa će možda morati da se opet suoči sa problemima na Balkanu koji su još zamrznuti.“

Gde je krizama kraj?

Dokle god postoji ekonomska kriza u Evropi, neće biti bitnijih pomeranja Zapadnog Balkana ka članstvu u Uniji, smatraju u Stratforu. Prema njihovim informacijama, kriza u Zapadnoj Evropi bi mogla da potraje i posle 2010. godine, odnosno 2011. kad je u pitanju Centralna Evropa.

To znači da bi Hrvatska mogla da očekuje članstvo tek posle 2013. godine. Kakva će potom biti sudbina pristupanja ostataka Zapadnog Balkana EU, to još niko ne može da predvidi.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 04.08.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/J38m
  • Datum 04.08.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/J38m