1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Evropa 2009: od Lisabona do Kopenhagena

Evropu su ove godine brinule svetske teme: finansijska kriza, klima i bezbednost, ali i važna pitanja u EU: Lisabonski sporazum, izbor predsednika, pitanja proširenja. Na neke izazove je odgovoreno, neki će sačekati.

EU izvršila veliku reformu u godini koja je na isteku

EU izvršila veliku reformu u godini koja je na isteku

Ako za jednu temu može da se kaže da je u Evropskoj uniji tokom 2009. godine bila dominantna, onda je to težak put do Lisabonskog ugovora. Taj ugovor je više puta mogao da propadne. Na kraju je sve zavisilo od jedne ličnosti - češkog predsednika Vaclava Klausa, proklamovanog protivnika Ugovora. Predsednik Komisije Evropske unije, Žoze Manuel Barozo, jasno mu je stavio do znanja sa čime se poigrava:

„Dospeli smo u situaciju u kojoj jedna zemlja članica ima odgovornost prema svim ostalim, kao i prema evropskim institucijama. A to je zaista teška odgovornost“.

Na kraju je i Klaus potpisao Ugovor koji je tako mogao da stupi na snagu 1. decembra. Ali, nije to bila jedina sporna tema u Evropskoj uniji tokom godine koja je na izmaku. Šefovi država i vlada su se početkom juna saglasili oko produženja Barozovog mandata. Novi švedski predsedavajući EU, Frederik Rajnfelt, izvršio je pritisak na Evropski parlament da podrži tu odluku. Socijalisti su imali druge ideje, kao što prenosi šef njihovog poslaničkog kluba, Martin Šulc.

„Ja sam Vam, gospodine Rajnfelt, predložio da najpre pošaljete svog kandidata u parlament, da bi ovde mogao da kaže šta će raditi, pa da vidimo hoće li na osnovu tih najava naći podršku ove kuće. Bojim se da ovaj kandidat, ukoliko se dobrano ne napregne, neće dobiti većinu u ovom parlamentu“.

Parlament je na kraju ipak podržao Baroza, ali poslanicima je uspelo da bar neko vreme održe sopstvenu važnost u odnosu na Savet šefova država i vlada EU.

Finansijska kriza drmala Evropu

Centralna evropska banka u Frankfurtu

Centralna evropska banka u Frankfurtu

Godina na isteku je u Briselu prošla i u znaku finansijske i ekonomske krize. Paralelno sa smirivanjem te krize, vlade su se koncentrisale na pokušaje smanjivanja budžetskih deficita koji su poprimili velike razmere. Šef Centralne banke, Žan-Klod Triše, primetio je da su i neke velike države ispoljile popriličnu aljkavost kada je reč o pridržavanju Pakta stabilnosti.

„Što se tiče Nemačke i Francuske, za njih moraju važiti ista pravila kao i za ostale. Pakt stabilnosti i razvoja za nas je sve i svja“.

Pariz i Berlin su, nakon opomena, obećali da će se pridržavati kriterijuma stabilnosti.

na sledećoj strani:

Debata o proširenju Unije: od Islanda, do Turske