Evrogrupa deli pomoć na sve strane | Evropa | DW | 04.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Evrogrupa deli pomoć na sve strane

Ministri finansija evrogrupe su izgleda velikodušni. Nakon finansijske podrške Grčkoj, na pomoć sada mogu da računaju i španske i kiparske banke. Istovremeno, šef evrogrupe namerava krajem godine da se konačno povuče.

Još do petka popodne (7.12.) privatna lica, koja u vlasništvu imaju grčke državne obveznice, mogu da ih vrate državi po prilično povoljnim uslovima. Akcija otkupa državnih obveznica deo je mera kojim evrozona želi da pomogne prezaduženoj članici Grčkoj. Sredstva su obezbeđena iz fondova međunarodnih kreditora. Ukoliko Atina tu akciju uspešno sprovede, može da računa na otpis dugova u iznosi od 30 milijardi evra.

„Evropska valuta je sigurna“

Uspešno realizovan otkup obveznica je ujedno i uslov da Grčka dobije nove kredite. Na tome posebno insistira Međunarodni monetarni fond (MMF). „Nema razloga za zabrinutost“, rekao je Pjer Moskovici, francuski ministar finansija. Njegov kolega iz Irske, Majkl Nunan, smatra da je najgore prošlo: „Sve one priče kako će se evrozona raspasti, postale su prošlost. Umesto toga, postoji jedinstvo u oceni da je evropska valuta sigurna.“

Žan-Klod Junker odlazi sa mesta šefa evrogrupe

Žan-Klod Junker odlazi sa mesta šefa evrogrupe

Ni nemačka kancelarka Angela Merkel nije isključila mogućnost otpisivanja dugova Grčkoj u budućnosti, uprkos velikom zaduživanju i pomoći Evropske unije i MMF-a, bez koje ta zemlja ne bi izbegla najgori scenario. Međutim, ministarska finansija Austrije Marija Fekter veruje da bi to bilo isuviše jednostavno: „Grci moraju da ulože napore i ispune uslove koji se od njih očekuju. Ne bi trebalo da se nadaju, da će dugovi nestati i da o tome neće morati da brinu.“

Nemački ministar finansija Volgang Šojble veruje u napore grčke vlade, uprkos onome što se može pročitati u grčkim i nemačkim novinama. „I moj lik je osvanuo u uniformi SS-jedinica u grčkim novinama. S druge strane, ja svakodnevno na ulici srećem Grke koji mi govore da je grčki narod zahvalan na naporima koje ulažemo, ne bi li im pomogli“, kaže političar nemačke Hrišćansko-demokratske unije.

Pomoć i za Španiju i Kipar

I dok Grčka „marljivo“ radi na ispunjavanju uslova Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, ministri finansija zemalja članica evrozone, već su osmislili još jedan program pomoći, ali ovoga puta za prezadužene španske banke. Za njihovu sanaciju Madridu je potrebno 40 milijardi evra. Doduše, Španija je dugo oklevala da li da uputi zahtev za pomoć i time zatraži sredstva iz fonda Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM). Na kraju je to ipak učinila, a na prvi deo pomoći može da računa još koliko ovog meseca.

Zemlje članice evrogrupe su još pre nekoliko meseci izrazile spremnost da obezbede sredstva u iznosu od 100 milijardi evra za španske banke. Ipak, ministri finansija ne kriju olakšanje i zadovoljstvo što je ta suma, na kraju, značajno manja. Ministar Šojble prilike u Španiji ne bi poredio sa Grčkom: „Verujem da je Španiju, zbog specifičnih problema u bankarskom sektoru, zahvatila kriza koju imamo u evrozoni. Ali ne bih rekao da se suočava sa realnim ekonomskim problemima.“

Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble (desno) veruje u napore grčke vlade

Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble (desno) veruje u napore grčke vlade

Međutim, tu se spisak zemalja kojima će biti potreban pomoć ne završava. Sledeći je na redu Kipar, gde su najvećoj meri krizom takođe pogođene banke. Dužnička kriza u Grčkoj prelila se i u kiparski bankarski sektor, što su na svojoj koži u najvećoj meri osetili privatni poverioci. U ovom trenutku govori se o oko 18 milijardi evra pomoći, što je drastično manje od novca koji je potreban Grčkoj.

I dalje se traži Junkerov naslednik

S druge strane, iako se Atina iz krize može izvući jedino uz pomoć trocifrenih, milionskih iznosa, a Kipru je potrebna daleko manja suma novca, ne znači i da je problem neuporedivo manji. Naime, iznos je ekvivalentan bruto društvenom proizvodu ove zemlje. Zbog toga bi evrogrupa trebalo da bude obazrivija, jer pomoć Brisela nikada do sada nije bila na tom nivou. Verovatno zbog toga, odluka i nije konačna. Čeka se na izuzetno važan izveštaj o finansijskim prilikama na Kipru.

Drugi problem evrozone jeste povlačenje šefa Žan-Kloda Junkera, odnosno izbor njegovog naslednika. Junker je na toj funkciji od 2005. godine. Da je dužnička kriza iscrpljujuća, potvrđuje i činjenica da je Luksemburžanin još pre par meseci najavio da će se, uprkos novom mandatu, povući krajem godine. „Podsetio sam svoje kolege na moju odluku i zamolio da imenuju nekog drugog ministra za predsednika evrogrupe.“

Istovremeno, Junker je vidno iznerviran zbog natezanja oko izbora naslednika. Još u proleće je bilo reči o Volfgangu Šojbleu, nemačkom ministru, kao neprikosnovenom favoritu. Ali promenom vlasti u Francuskoj, došlo je i do otpora u donošenju odluke o novom šefu evrogrupe. Junker je morao da ostane na toj funkciji još neko vreme, ali njegovo strpljenje je izgleda na samom kraju.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković