1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Evrobalkanski ekonomski pesimizam

Više od polovine građana EU smatra da vrhunac ekonomske krize tek predstoji. Najveći pesimisti u regionu su Hrvati i Srbi. Građani Srbije su među najnezadovoljnijima svojim svakodnevnim životom.

Građani Evrope ostaju pesimisti kada je u pitanju njihova nacionalna, ali i evropska i svetska ekonomija. Šta više, njih 60 odsto smatra da najgore tek predstoji. Da ekonomska kriza ne poznaje granice, govori i činjenica da se građanima EU u “ekonomskom pesimizmu” pridružuju, ali ih negde i nadamšuju građani Zapadnog Balkana.

Tako među onima koji ekonomsku situaciju u svojoj zemlji vide kao lošu ima najviše Hrvata, čak 94 odsto, tu je zatim 89 odsto Srba i 86 odsto Crnogoraca. Evropski prosek pesimista u pogledu nacionalnih ekonomija je oko 70 odsto. Građani Hrvatske, prema poslednjem istraživanju Evrobarometra, vode u regionu i po procentu onih koji smatraju da im je kvalitet života lošiji od proseka u EU. Za njima slede Srbi, Makedonci i Crnogorci.

Nezaposlenost glavni problem

Montenegro Tourismus Budva Promenade

Crnogorci nezadovoljni takođe (Budva)

Nezaposlenost kao najveći problem u ovom trenutku vide, kako građani 27 zemalja EU, tako i građani šest zemalja kandidata za ulazak u Uniju. Problem je kompleksiji time što je za otvaranje novih radnih mesta potreban privredni rast, a on se, i to tek umeren, može očekivati tek u godinama koje slede.

“Izazov privrednog rasta je prisutan i u EU i na Zapadnom Balkanu. Zato Evropska komisija ima vrlo slične preporuke i za zemlje članice i za zemlje kandidate ili potencijalne kandidate. One se zasnivaju na dva jednostavna ekonomska kriterijuma: makroekonomskoj stabilnosti i strukturne reformame”, kaže Peter Polajnar ispred Direktorijata za proširenje Evropske komsije.

Srbi najnezadovoljniji “svakodnevnim životom”

Kroatisches Parlament in Zagreb

...kao i Hrvati (Sabor u Zagrebu)

U Evropskoj komisji kažu da su od zemalja Zapadnog Balkana upravo Hrvatska i Srbija “kao najintegrisanije” i najviše pogođene evropskom ekonomskom krizom. Pored zabrinutosti zbog nezaposlenosti, građane i EU i Srbije brine opšta ekonomska situacija kao i rast cena. Tek zatim sledi zabrinutost oko zdravstvene zaštite, poreskog sistema i terorizma. I analitičari ocenjuju da su upravo privredni rast, kontrola penzija i plata i fiskalni javni dug ključni izazovi za region.

“Sve je to dovoljno komplikovano i samo po sebi, a da ne dodajemo i politički nivo u nekim zemljama. Znamo da izbori po pravilu odlažu važne odluke. Tako će sada nova vlada u Srbiji morati da izađe sa verodostojnom fiskalnom politikom. I ne samo to, već i da je primeni u svom političkom ciklusu”, kaže Željko Bogetić iz Svetske banke.

Na kraju istraživanje evropskog javnog mnjenja iz prve polovine ove godine pokazuje da su građani Srbije lideri u regionu po broju onih koji su nezadovolji životom koji vode (čak 63 odsto). Tu su “rame uz rame” sa Portugalcima (66 odsto) i Grcima, koji su u 68 odsto slučajeva nezadovoljni svakodnevnim životom.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Jakov Leon