Evro - priča o prekršenim pravilima | Evropa | DW | 24.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Evro - priča o prekršenim pravilima

Priča o evru je ujedno i priča o prekršenim pravilima. Spasavanje evra odvija se po istom principu. Može li monetarna unija da opstane bez jasno definisanih pravila?

Japanski ekonomista Keniči Ohmae je još 2009. godine, pisao o evropskoj valuti, tvrdeći kako evro na svojoj vrednosti može da zahvali strogoj fiskalnoj disciplini. Tada nije bilo fondova za spasavanje evra, ali je zato dogovoren Pakt za stabilnost i privredni rast, odnosno pravila, koja su ograničavala zaduživanja zemalja evrozone.

Ono što je taj japanski stručnjak prevideo jeste da se države članice monetarne unije uopšte nisu pridržavale dogovorenih pravila. „Zajedno sa Belgijom, Grčkom i Italijom, u Uniju su primljene zemlje čija su zaduživanja prelazila 60 odsto“, piše Nikolaus Hajnen, analitičar Dojče banke u svojoj najnovijoj knjizi „Misija poverenje“. Pakt je definitivno propao 2003. godine, kada su Nemačka i Francuska izbegle plaćanje kazne za nepoštovanje pravila u visini budžetskog deficita. Dogovoreno je prekršeno najmanje sto puta, a kazna nije izrečena ni jedan jedini put.

Nedostaje li Evropljanima disciplina?

Nikolaus Hajnen, analitičar Dojče banke

Nikolaus Hajnen, analitičar Dojče banke

Ako je suditi na osnovu navedenog, propao je svaki pokušaj da se pravila za države članice evrozone učine obavezujućim. Razlog tome su najverovatnije, različite tradicije i kulture zemalja Evrope, kaže ekonomista Dojče banke. „To je dovelo do toga da su relativno severnoevropski definisana pravila, uglavnom bila poštovana upravo u tom delu Evrope, dok su ih na jugu starog kontinenta više doživljavali kao preporuku“, ukazuje Hajnen.

Drugim rečima, dok se Nemci uglavnom drže svojih principa, Francuzi bi radije da donose odluke, od slučaja do slučaja. Onog trenutka kada se dužnička kriza iz Grčke odrazila na kompletnu evrozonu, stav Pariza se promenio. U maju 2010. države članice evrozone počele su da raspravljaju o uslovima spasavanja prezaduženih zemalja, a da pri tome nisu uradile ništa drugo, nego odobrile velike sume finansijske pomoći jednoj, a zatim i drugoj zemlji.

Crvene linije se ne prelaze

Pridržavanje jasno definisanih pravila od suštinskog je značaja za opstanak jedne monterna unije, kaže Vim Kesters, šef Instituta za privredna istraživanja u Severnoj Rajni Vestfaliji: „Bez efektivne primene tih pravila, monetarna unija se dovodi u pitanje. To bi moglo dovesti do toga da evra više ne bude.“

Vim Kesters, šef Instituta za privredna istraživanja u Severnoj Rajni Vestfaliji

Vim Kesters, šef Instituta za privredna istraživanja u Severnoj Rajni Vestfaliji

Ali države članice evrozone imaju još jednu šansu da isprave grešku, ako se bude pridržavale pravila, koja proističu iz novoosnovanih fondova za spasavanje evra, tvrdi Vim Kesters. Međutim, to nije nimalo jednostavno. Crvene linije se obično ne prelaze samo par meseci ili sedmica. Naravno iz nacionalnih interesa. Sporne nisu samo kamate koje prezadužene države moraju da plate, mere štednje i slično. Na kraju bi bilo neizbežno otpisivanje dugova, a to se za sada desilo jedino u slučaju Grčke.

Nova uloga Evropske centralne banke

Analitičar Dojče banke Hajnen smatra da to nije jedini problem. Prema njegovom mišljenju, ni sami lideri zemalja članica evrozone nisu preterano kreativno odgovorili na izazove finansijske krize. Kaže kako su političari izgubili previše vremena pokušavajući da reformišu stara pravila, koja ne funkcionišu. Ni ideja o „evroobveznicama“ nije dobro rešenje. Dobra osnova je neobavazujući Pakt evro plus sa početka 2011. godine. Dobar vodič u smanjivanju dugova i strukturalni reformi unutar monetarne unije. „Ta pravila su do sada bila ignorisana, jer su navodno zasnovana na rigidnim ciljevima. Međutim, reč je o pravilima koja definišu objektivne ciljeve, a ne pravila koja bi regulisala sam proces“, smatra Hajnen.

Ukoliko Evropa želi da ostane u igri i da bude konkurentna, potrebna su joj jasno definisana pravila, kaže analitičar Dojče banke. Toj konkurentnosti bi doprinela pravila, koja bi podrazumevala nagrađivanje uspešnih, recimo nižim kamata pri novim zaduživanjima. Drugim rečima, finansijska tržišta bi i ubuduće trebalo da služe kao indikatori dobre i loše politike. Nova uloga Evropske centralne banke bi to mogla da ugrozi, kaže Heinen i zaključuje: „Zaista postoje rizici da države članice evrozone popuste u sprovođenju reformi i mera štednje, jer znaju da je Evropska centralna banka uvek tu pomogne, ako zatreba.“

Autori: Žang Danhong / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković