1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Evro dugoročno zaštićen

Šefovi država i vlada zemalja EU dogovorili su oštrije kazne za članice koje vode neodgovornu finansijsku politiku, imaju velike deficite ili ugrožavaju stabilnost evra. Prihvaćena većina ideja Nemačke i Francuske.

Angela Merkel u Briselu

Angela Merkel u Briselu

Razgovori koje je nemačka kancelarka Angela Merkel poslednjih dana vodila sa kolegama iz Evropske unije konačno su urodili plodom. Šefovi država i vlada zemalja članica EU sinoć su imali dugu noć. Kancelarka Merkel je pred novinare izašla oko pola dva: „U ime nemačke vlade mogu da kažem da je veliki broj naših predloga prihvaćen. Takođe smo prihvatili akcioni plan za dugoročno garantovanje stabilnosti zajedničke evropske valute.“

Evropski lideri su odlučili da pooštre evropski Pakt stabilnosti, što znači da će prezadužene države biti kažnjene – pre ili kasnije. Radi se o najvećoj reformi Pakta stabilnosti od uvođenja zajedničke evropske valute 1999. godine. Do sada su sankcije bile predviđene samo za zemlje koje imaju suviše visoke budžetske deficite. Od sada one mogu biti primenjene i na zemlje koje vode ekonomsku politiku, koja nije u skladu sa pravilima Pakta stabilnosti. Prvi put sankcije (blokiranje bankarskih depozita i uskraćivanje evropskih subvencija) moći će da budu uvedene čak i preventivno, dakle pre nego što je neka zemlja premašila evropski limit za budžetski deficit od tri odsto bruto-društvenog proizvoda.

Nema oduzimanja glasa prekršiocima

Premijeri Italije i Britanije Silvio Berluskoni i Dejvid Kameron

Premijeri Italije i Britanije Silvio Berluskoni i Dejvid Kameron

Šefovi država i vlada zemalja članica EU smatraju preko potrebnim stvaranje „mehanizma za krizne situacije“ na osnovu kojeg će biti formirana jedna vrsta stalnog fonda za podršku zemljama evro-zone, po ugledu na privremeni fond uveden za pomoć Grčkoj. O uspostavljanju stalnog fonda će još biti reči, zato što Nemačka, uz podršku Francuske, smatra da je za osnivanje fonda neophodno izmeniti Lisabonski ugovor. Planom je pored ostalog predviđeno da u slučaju krize, teret treba da snose i privatni investitori i banke, a ne samo poreski obveznici u Evropi. Pri tome bi važnu ulogu trebalo da ima i Međunarodni monetarni fond.

Od predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja zatraženo je da do odražavanja samita EU u decembru, pripremi izveštaj o eventualnim promenama sporazuma. Nemačka i Francuska žele da se u Lisabonskom sporazumu nađe i opcija oduzimanja prava glasa onim članicama koje krše propisana pravila, ali to nije dobilo podršku ostalih zemalja. „Većina zemalja nije za oduzimanje glasova i mislim da takva vrsta sankcionisanja nije prihvatljiva“, kaže premijer Luksemburga Žan Klod-Junker. Samit u Briselu nastavlja se i danas.

jil/nr/dw/afp/dpa

  • Datum 29.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PrVo
  • Datum 29.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PrVo