EU: Veliki skok napred | Politika | DW | 28.06.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

EU: Veliki skok napred

U Briselu se danas (28.6.) održava Samit Evropske unije. Šefovi država i vlada zemalja članica ponovo će raspravljati o načinima izlaska iz krize…

Samiti, jedan za drugim. Sa kratkim vremenskim odstojanjem. Ali problemi ostaju. Sa poslednjim zahtevima za finansijskom pomoći koje su uputile Španija i Kipar, broj država koje su zatražile pomoć iz Evropskog fonda za spas evra povećaće se na pet. Tržišta su i dalje nemirna. Kamate na kredite za Španiju i Italiju su, dugoročno gledano, na neodrživom nivou. Grčka doduše ima vladu koja u osnovi želi da ispuni zahteve međunarodnih kreditora, ali premijer Antonis Samaras zahteva bolje uslove.

In this photo provided by the Italian Prime Minister Office, Italian Premier Mario Monti, left, talks with German Chancellor Angela Merkel, French President Francois Hollande and Spanish Premier Mariano Rajoy during a meeting in Rome, Friday, June 22, 2012. The leaders of Germany, France, Italy and Spain gathered in Rome on Friday to seek agreement on ways to pull Europe out of its crippling debt crisis. Merkel, Hollande, Rajoy and host Mario Monti got together to push for consensus to give momentum to a crucial summit of European Union leaders in Brussels on June 28 and 29. (Foto:Cristiano Laruffa, Italian Prime Minister Office, ho/AP/dapd)

Vierergipfel ROM Finanzkrise Schuldenkrise

Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je na sastanku u Luksemburgu ove sedmice ostao tvrdokoran: „Evropa se nalazi na ispitu koji mi Evropljani želimo da položimo i koji moramo da položimo. Ova dužnička kriza zahteva pouzdanost svih partnera. To znači i to da oni kojima je pomoć potrebna, nju i dobiju kako je i obećano. Tu nema ustupaka, nema popuštanja“, rekao je Vestervele.

Različiti pogledi

Ako se pita nemačka vlada onda bi sve moglo da bude jednostavno: Svaka država dovodi u red svoj budžet i povećava konkurentnost. Nemačka u tom smislu ima i saveznike unutar monetarne unije. To su pre svih Holandija, Finska i Austrija, a van evro-zone ima saveznika u Švedskoj.

Ali protivljenje sada dolazi čak i iz Francuske, koja je do sada bila najverniji saveznik. Novi francuski predsednik Fransoa Oland, kada je reč o penzionoj politici i politici na tržištu rada, ima prilično suprotstavljeno mišljenje od zvaničnog Berlina. A u Italiji se čini da je tehnokratski premijer Mario Monti, koji se na početku zalagao za reforme, nestao.

U očima Montija, Olanda i njihovih istomišljenika, Evropska unija previše štedi, a privredni rast je suviše mali. Zato bi na samitu trebalo da budu dogovorene mere za povećanje privrednog rasta. Nemačka kancelarka Angela Merkel protiv toga u suštini nema ništa, ukoliko to ne vodi ka novim dugovima. Brojne ideje, nezavisno od toga da li dolaze iz Italije, SAD ili iz Evropske komisije, Merkleovoj se čine kao jeftin pokušaj izlaska iz krize, a sve kako bi se izbegla sopstvena naprezanja.

Bankarska unija, Fond za otplatu dugova ili zajedničke obveznice sve to, prema mišljenju nemačke Vlade, ide preko leđa Nemačke. Na taj način se, smatra kancelarka, gubi disciplina i jaka Nemačka bi takođe mogla da postane preopterećena.

Autori: Krisof Haselbah / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković