1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

EU u borbi protiv plastičnih kesa

Istraživači pronalaze sve plastike u mrtvim ribama i pticama. Evropska unija sada namerava da stupi u akciju, odnosno, da smanji potrošnju plastičnih kesa na svojoj teritoriji za 80 odsto. Ali kako?

„Problem je tako veliki da se više ne može ni da se izmeri“, upozorava Benjamin Bongart, stručnjak za otpad iz Nemačkog udruženja za zaštitu prirode (NABU). Više niko ne zna koliko plastike pliva morem, ali je potpuno jasno da prirodna sredina to ne može da podese.

To se da zaključiti i na osnovu mrtvih ptica koje pomorski biolozi ispituju da bi saznali više o zagađenju okeana. U utrobi životinja koje voda nanese na obalu nalazi se prosečno 31 komadić plastike. A taj broj raste. Naučnici procenjuju da na svakom kvadratnom kilometru vodene površine pluta oko 18.000 komada plastike – nekada su u pitanju mikroskopski male čestice, a nekada cele plastične kese.

Janez Potočnik, evropski komesar za zaštitu prirodne sredine

Janez Potočnik, evropski komesar za zaštitu prirodne sredine

Plastika traje vekovima

Materijali od kojih su načinjeni mnogi od tih predmeta, razlažu se tek nakon 450 godina, ukazuje Bongart. Uz to, veliki deo zagađenja su obične plastične kese sa kojima se srećemo svaki dan. Bongart tvrdi da je 80 odsto tih kesa potiče iz deponija na kopnu: „Dakle njih ne bacaju ljudi na brodovima. One u more dospevaju sa plaža, preko reka, i vetra.“ One najtanje i najlakše kese koje posle prve upotrebe završe u kanti za otpatke, mogu da otputuju dalje od svih drugih.

U Evropskoj uniji se svake godine upotrebi 100 milijardi plastičnih kesa, kaže evropski komesar za zaštitu prirodne sredine Janez Potočnik: „Više od osam milijardi završe na deponijama i stvaraju ogromne probleme sa životnom sredinom, pre svega kod životinja koje gutaju delove tih kesa.“ Evropska komisija odlučila ove nedelje. Potočnik je u ponedeljak (4.11.) predstavio nacrt novih propisa o pakovanju. Po tom predlogu, države-članice Evropske unije morale bi drastično da smanje korišćenje plastičnih kesa.

U Finskoj četiri, a u Slovačkoj 450 kesa

Doduše, stvari se poprilično razlikuju od države do države. Prosečan stanovnik Danske ili Finske svake godine kupi četiri takve kese, a u Poljskoj, Portugaliji i Slovačkoj preko 450 komada. Prosečan Nemac koristi oko 70. „Pojedine članice su već veoma uspešne u smanjivanju korišćenja plastičnih kesa“, kaže Potočnik. „Kada se i druge države približe tim rezultatima, upotreba takvih kesa u Evropskoj uniji mogla bi da opadne za dobrih 80 procenata.“

Komesar Potočnik planira da izbor mera za borbu protiv plastičnog otpada prepusti pojedinačnim državama. Ali u slučaju nužde, članice EU imale bi pravo da povuku ručnu kočnicu: „Zemlje članice bi trebalo da steknu pravo na uvođenje restrikcija, pa i na zabranu plastičnih kesa. To nije moguće po današnjim propisima.“

I plastika ima svoje saveznike

Da bi postao pravosnažan, predlog komesara za zaštitu prirodne sredine mora da dobije saglasnost Evropskog parlamenta, a zatim i Saveta ministara. Pojedini evropski političari sigurno će imati ozbiljnih primedbi. Pre svega, mera zabrane kesa izazvala bi negodovanje u zemljama koje ih mnogo koriste, države sa jakom industrijom plastike, poput Francuske i Nemačke, mogle bi da razvodne predlog. Uz sve to, poslanica nemačkih socijaldemokrata (SPD) u Evropskom parlamentu Dagmar Rot-Berend kritikuje Potočnika zbog toga što daje preveliku slobodu u odlučivanju pojedinačnim državama. Ona smatra da komesar tako želi da izbegne sukobe. „Potrebno je jedinstveno rešenje za celu Evropu. Ako mislim da postoji problem, onda sa njim moram i da se suočim“, kaže Rot-Berend.

I vetar nosi plastiku u more

I vetar nosi plastiku u more

Istovremeno, Benjamin Bongart iz Udruženja za zaštitu prirode pozdravlja Potočnikovu inicijativu. Za njega je najvažnije što je borba protiv zagađenja u pojedinim zemljama uopšte počela. Bongart ukazuje na Irsku i nada se da će i druge zemlje slediti taj primer. Ta zemlja je, naime, postepeno smanjivala upotrebu plastičnih kesa. Trenutno po komadu naplaćuje porez od 22 centa: „Zbog toga je broj plastičnih kesa opao za 90 odsto. Prosečan stanovnik Irske koristi još samo 18 plastičnih kesa godišnje, a istovremeno se novac od poreza koristi da za informisanje građana.“

Blagostanje i plastika

Bongart smatra da je Evropska unija lokomotiva zaštite svetskih mora. Ali problemi prevazilaze Evropu. U zemljama koje se naglo razvijaju, naglo raste i upotreba plastične ambalaže. Pune se rečna korita, čak su i površine celih jezera pokrivene kesama i flašama. Mnogo tog materijala završi u moru, ponekad nakon više godina ili decenija.

U poređenju sa tim, problemi mnogih evropskih zemalja izgledaju nebitni, smatra Bongart: „Naravno da Evropska unija ne može da reši problem na nivou celog sveta, ali može da pruži dobar i primer i da kaže: Mi se u razvijenim zemljama trudimo da smanjimo količinu otpada, pa će možda neke od zemalja koje se naglo razvijaju to takođe uraditi.“

Autori: Alojz Berger / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković