EU traži restituciju na Balkanu

Pitanje imovinskih prava i povraćaja oduzete imovine, još jedno je u nizu otvorenih i kompleksnih pitanja na Zapadnom Balkanu. Ono sa sobom nosi ozbiljne političke, finansijske i socijalne implikacije.

„Pravda mora da bude sprovedena. Imovinska prava su međunarodno priznata ljudska prava. Vlasti, pogotovo u zemljama Zapadnog Balkana, moraju to da shvate, moraju da vrate imovinu, konfiskovanu od strane totalitarnih režima tokom i posle Drugog svetskog rata, njenim zakonskim vlasnicima“, kaže za Dojče vele, Stratos Paradias, predsednik Međunarodne unije vlasnika nepokretne imovine.

Uz ocenu da su procedure restitucije spore na Balkanu, a da su zakonske odredbe po tom pitanju, ako ih i ima, zbunjujuće i kontradiktorne, Unija zahteva povraćaj imovine zakonskim vlasnicima u naturi ili korektnoj kompenzaciji. Tim povodom podneta je i peticija Evropskom parlamentu.

Srbija „najteži slučaj“

I dok Evropska unija smatra da je odgovorno i blagovremeno rešenje pitanja restitucije u osnovi izgradnje vladavine prava, što je i preduslov za prijem u Uniju, ona nema šira ovlašćenja u dostizanju tog cilja, kako među zemljama članicama tako i među potencijalnim članicama. Sve zemlje ponaosob moraju da osiguraju poštovanje imovinskih prva na svojoj teritoriji, kaže za Dojče vele potpredsednik Evropskog parlamenta Edvard Mekmilan Skot.

„Ne smemo da vam damo mnogo nade, jer Brisel nema sve odgovore. Imamo principe, kapacitete da projektujemo ideju da je poštovanje imovinskih prava jedan od temelja modernih država - i to je ono dokle mi možemo da idemo. Sa druge strane, EU ima ugovore sa zemljama kao što je Srbija, kojim se Srbija obavezala da će joj politika u oblasti imovinskih prava biti na najvišem međunarodnom nivou. Jasno je međutim da nije tako, da je zapravo u neredu“, kaže Mekmilan.

Potpredsednik Evropskog parlament kaže da od pada Miloševića vlasti u Srbiji nisu bile „korektne“, da je bilo optužbi za korupciju, zloupotrebu vlasti na državnom i lokalnom nivou. Sve to, pored činjenice da u zemlji još nema ni zakona o restituciji, Srbiju predstavlja kao „najteži slučaj“ u regionu.

U nastavku:

Primeri Nemačke, Bugarske, Poljske i Češke

Obeštetiti žrtve ratnih dešavanja

Pitanje denacionalizacije, kao i efektivne, blagovremene i pravedne implementacije međunarodnih zakona i ugovora mora da postane kriterijum za napredak Bosne i Hercegovine ka Evropskoj uniji. Istovremeno najbolje rešenje za BiH, prema studiji Evropskog parlamenta, jeste usklađivanje entitetskih zakona o restituciji sa zakonom na državnom nivou.

U studiji o restituciji na Zapadnom Balkanu traži se i formiranje imovinskog registra.

„Na BiH je stiglo manje pritužbi nego na Srbije kada je u pitanju restitucija. Međutim nema sumnje da i tamo postoje otvorena imovinska pitanja vezana kako za predkomunistički period, tako i za period rata 90-ih godina“, kaže potpredsednik EP, Edvard Mekmilan.

Iako se zemlja nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji, niko ne bi smeo da profitira na osnovu imovine koja je pripadala žrtvama ratnih dešavanja. Tako bi BiH mogla da razmotri rešenje slično onom koje ima Makedonija: da od novca dobijenog prodajom društvene imovine obrazuje fond za isplatu kompenzacija.

Kakav primer daju članice EU?

Pitanje restitucije osetljivo je nacionalno pitanje za svaku zemlju ponaosob, vrlo je političke prirode i podložno je moralnim i istorijskim sudovima. Gledajući kako su se prema toj oblasti odnose same članice Evropske unije, zemlje Zapadnog Balkana mogu da vide različite primere. Od primera Nemačke, koja je, pogotovo posle ujedinjenja, sprovela jednu od najozbiljnijih poslova u oblasti restitucije, preko Rumunije i Bugarske, koje imaju zakone, ali ne i njihovu doslednu primenu, do Poljske i Češke koje su potpisujući Lisabonski ugovor tražile da budu izuzete od pitanja restitucije.

Podsećajući da Povelja o ljudskim pravima sada prvi put uvodi koncept o imovinskim pravima u svoja načela, potpredsednik Evropskog parlamenta, Edvarda Mekmilan savetuje građane Zapadnog Balkana, koji potražuju svoja prava nad oduzetom imovinom, da se, uz adekvatnu pravnu asistenciju, zakonski jasno i ozbiljno, za početak, odbrate svom parlamentu ili lokalnim vlastima.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković