1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

EU traži restituciju na Balkanu

Restitucija imovine oduzete tokom i posle Drugog svetskog rata u zemljama Zapadnog Balkana je spora, nepotpuna i opterećena brojnim preprekama. U EU insistiraju da je imovinsko pravo fundament osnovnih ljudskih prava.

default

Evropski parlament izradio studiju o restituciji na Zapadnom Balkanu

Pitanje imovinskih prava i povraćaja oduzete imovine, još jedno je u nizu otvorenih i kompleksnih pitanja na Zapadnom Balkanu. Ono sa sobom nosi ozbiljne političke, finansijske i socijalne implikacije.

„Pravda mora da bude sprovedena. Imovinska prava su međunarodno priznata ljudska prava. Vlasti, pogotovo u zemljama Zapadnog Balkana, moraju to da shvate, moraju da vrate imovinu, konfiskovanu od strane totalitarnih režima tokom i posle Drugog svetskog rata, njenim zakonskim vlasnicima“, kaže za Dojče vele, Stratos Paradias, predsednik Međunarodne unije vlasnika nepokretne imovine.

Uz ocenu da su procedure restitucije spore na Balkanu, a da su zakonske odredbe po tom pitanju, ako ih i ima, zbunjujuće i kontradiktorne, Unija zahteva povraćaj imovine zakonskim vlasnicima u naturi ili korektnoj kompenzaciji. Tim povodom podneta je i peticija Evropskom parlamentu.

Serbien Land und Leute Platz in Beograd Denkmal

Srbija još nema zakon o restituciji

Srbija „najteži slučaj“

I dok Evropska unija smatra da je odgovorno i blagovremeno rešenje pitanja restitucije u osnovi izgradnje vladavine prava, što je i preduslov za prijem u Uniju, ona nema šira ovlašćenja u dostizanju tog cilja, kako među zemljama članicama tako i među potencijalnim članicama. Sve zemlje ponaosob moraju da osiguraju poštovanje imovinskih prva na svojoj teritoriji, kaže za Dojče vele potpredsednik Evropskog parlamenta Edvard Mekmilan Skot.

„Ne smemo da vam damo mnogo nade, jer Brisel nema sve odgovore. Imamo principe, kapacitete da projektujemo ideju da je poštovanje imovinskih prava jedan od temelja modernih država - i to je ono dokle mi možemo da idemo. Sa druge strane, EU ima ugovore sa zemljama kao što je Srbija, kojim se Srbija obavezala da će joj politika u oblasti imovinskih prava biti na najvišem međunarodnom nivou. Jasno je međutim da nije tako, da je zapravo u neredu“, kaže Mekmilan.

Potpredsednik Evropskog parlament kaže da od pada Miloševića vlasti u Srbiji nisu bile „korektne“, da je bilo optužbi za korupciju, zloupotrebu vlasti na državnom i lokalnom nivou. Sve to, pored činjenice da u zemlji još nema ni zakona o restituciji, Srbiju predstavlja kao „najteži slučaj“ u regionu.

U nastavku:

Primeri Nemačke, Bugarske, Poljske i Češke

DW.COM