1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

EU sprema plan za Irsku

Irska je pred bankrotstvom i sada se spas vidi u milijardama evra iz fonda EU predviđenog za takve situacije. Odakle će stići novac za pomoć i koliko će to koštati nemačke poreske obveznike?

default

U „ratnoj kasi“ Evrope nalazi se 750 milijardi evra. Taj novac namenjen je spasavanju zajedničke valute. Velika svota. Njome bi nemački ministar finansija Volfgang Šojble mogao da plati svoj budžet dva puta, i još bi mu i preteklo.

Trećinu tog iznosa - 250 milijardi - stavlja na raspolaganje Međunarodni monetarni fond. Preostalih 500 milijardi daju Evropljani, pri čemu se 60 milijardi od te sume nalazi pod kontrolom Evropske komisije. Za taj novac odgovara svih 27 članica Evropske unije.

Veći deo od 440 milijardi sakupile su zemlje u kojima je evro sredstvo plaćanja. „Volumen novca koji nam je na raspolaganju je vrlo veliki. Time mogu da se prevaziđu svi krizni slučajevi koje u ovom trenutku možemo da zamislimo“, kaže Klaus Regling. U njegovoj nadležnosti je 440 milijarde iz zemalja evro-zone, jer je on šef takozvanog Evropskog sistema kreditne stabilizacije – EFSF, sa sedištem u Luksemburgu.

Posledice po Nemačku

No, pre nego što se Irskoj doznači novac, potrebno je napraviti tačan plan: koliko mora da se uštedi? Gde može da se zaradi više nego do sada? To se posle kontroliše, kako prenosi komesar EU za valutu Oli Ren: „Proveravamo koliki je učinjen napredak i tu i najmanja odstupanja imaju posledice. To je sasvim jasno“.

Kakve posledice? - Na primer, doznake mogu biti obustavljene, „inače to ne bi bilo odgovorno s obzirom na to o kakvim se sumama radi“, rekao je nemački ministar finansija Šojble. Jer, udeo Nemačke u spasilačkom fondu je veliki. Ako bi Irskoj, na primer, bilo potrebno 90 milijardi, Nemačka bi morala da izdvoji 20 milijardi.

Doduše, Šojble taj novac ne mora odmah da prebaci u Irsku: on je tu najpre kao kreditni garant. Samo ako Irska jednog dana više ne bi mogla da vraća svoje kredite, oni bi pali na leđa poreskih obveznika.

Autori: Andreas Rojter / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

  • Datum 23.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QFsc
  • Datum 23.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QFsc